Европа на руској „клацкалици“

У Европском парламенту расправљало се о заједничком спољнополитичком правцу Уније. После тешких речи на почетку, све је више захтева да се преиспита однос европске дипломатије према Русији и политика уравнотежи, уместо да се прети санкцијама.
Недостаци европске спољне политике, како кажу неки немачки политичари, покривају се демонизацијом Русије. Зато се отворено говори о дипломатском решењу које би задовољило обе стране.Аустрија, пишу бечки медији, предлаже европским партнерима план чија је суштина да Украјина не буде стално између две ватре – запада и истока, односно да прогласи неутралност, која искључује и чланство у НАТО. То је, у суштини, одјек немачког става.
„Као шеф немачке дипломатије могу да замислим сарадњу у оквиру Савета НАТО-Украјина, али не видим пут ка украјинском чланству у војном савезу“, рекао је шеф немачке дипломатије Валтер Штајнмајер.
Немачки министар рекао је, у друштву француског и пољског колеге, да је притисак на Кијев да се определи између Брисела и Москве – грешка и да европска дипломатија треба да усвоји нову политику поштовања права партнера, међу којима су и земље кандидати за чланство, да одређују ниво односа и баланс политике према два центра моћи.
Управо је то став Београда од почетка украјинске кризе – не нарушити ни европски пут, ни пријатељство са Русијом.
„Србија је рекла преко својих лидера да неће урадити ништа што би нарушило наше односе и ми смо тиме задовољни. Потребно је нормално поступати да би односи Брисела и Москве остали нормалини, јер је наша робна размена милијарду евра дневно“, истиче амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Од тога су чак седамдесет шест милијарди евра прошле године размениле Русија и Немачка, чијих 6.000 компанија послује на руском тржишту, па је у јеку претњи санкцијама први човек „Сименса“ због посла био код председника Владимира Путина.
Како неки коментаришу, Немци буше рупе и пре него што се зид санкција сазида.
„Кад је реч о економским санкцијама Русији, нико међу разумним Европљанима не би желео да их види, као ни друго ширење кризе“, каже комесар ЕУ за економска и монетарна питања Оли Рен.
Предсдник еврозоне Јерун Диселблум каже да је заједнички интерес да се смањи напетост, а тиме и опасност за привреду.
Једна од вести дана је да је Русија повећала цену гаса Украјини на чак 485 долара за хиљаду кубних метра што је око 80 одсто више од досадашње цене, а тражи и да плати више од две милијарде долара дуга за гас.
Подсећања ради, европске државе, међу њима и Немачка, око трећине потреба за енергентима подмирују увозом из Русије.