Како је „опран“ Шарићев новац

Нарко-бос Дарко Шарић у уторак ће се први пут појавити на суђењу за прање новца стеченог продајом дроге. Токови новца детаљно су приказани у оптужници Тужилаштва за организовани криминал. Новац од продаје кокаина убациван је на рачуне његових фирми у иностранству, а за то време, у Србији су купована већ приватизована предузећа која су била у лошој ситуацији.
На оптуженичкој клупи је, осим Дарака Шарића, још девет познатих адвоката и привредника који су му помогли да новац од продаје кокаина убаци у легалне токове у Србији.Шарићеви кокаински милиони нису стечени у Србији, али ту јесу потрошени. Новац од продаје кокаина на рачуне његових фирми убацивао се у иностранству, пре свега у америчкој држави Делавер познатој као оф шор зони.
За то време, у Србији су се куповала већ приватизована предузећа која су била у лошој ситуацији.
Стеван Дојчиновић из Центра за истраживачко новинарство каже да је обично једна фирма, која је била регистрована на име неког Шарићевог сарадника у Србији, у првом кораку преузела то предузеће.
„Онда би потписивали уговор о зајму са компанијом која се налази у офшор дестинацији, на пример у Делаверу и онда је новац пребачен у Србију“, објашњава Дојчиновић.
Такви уговори, названи субординарни, предвиђају да уколико фирма која је узела зајам не врати новац, Шарићева оф шор комапнија из Делавера постаје власник дела предузећа у Србији.
У неким случајевима процес прања новца се ту завршавао. Било је и случајева да Шарић накнадно то предузеће прода странцима, па за новац који је стигао из иностранства тврди да је легалан.
Економски аналитичар Махмут Бушатлија каже да је у Србији, нажалост, законодавство „кројено по сликама тајкуна“, односно по њиховим потребама.
„Омогућено је да се многи ко зна колико прљавог новца провуче кроз нашу приватизацију, пре свега и кроз некретнине“, упозорава Бушатлија.
Још девет особа које се заједно са Дарком Шарићем терете за прање новца, према оптужници су по његовом налогу куповали предузећа, пољопривредно земљиште и некретнине, управљали њима, прљав новац користили за пословање тих фирми и тако га уводили у легалне токове.
„Неки банкари који су ухапшени су Шарићу давали календаре којима је он, користећи различита лица, мислим да их је за куповину хотела у Војводини било око 29, који су у одређеним терминима уплаћивали одређени део новца, на тај начин да банка није дужна да пријави управи“, објашњава Стеван Дојчиновић.
Од новца стеченог продајом кокаина Шарић је у Србији купио велики број предузећа и некретнина.
Законом о одузимању имовине заплењен му је већи део богатства – шест станова, породична кућа у Београду, три гараже, 15 плацева, неколико објаката у Крагујевцу, апартман на Златибору, више предузећа, хотела и ресторана, један аутомобил, а блокирано је милион и седамсто хиљада динара и готово 150 хиљада евра.
Имовину Дарка Шарића претходних година званичници и медији процењивали су на више од милијарду евра.
Ипак, оптужница њега и још девет особа терети за прање око 22 милиона евра.