Повратак украјинске „челичне леди“?

2870569_timosenko-t
Бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко ослобођена је после више од две године затвора. Позната је по оштрим ставовима, као и по проевропској оријентацији. Најавила је да ће се кандидовати за председника на предстојећим изборима. Проглашавана је за најлепшу у политичком свету, а по мишљењу часописа „Форбс“ и за једну од најмоћнијих жена света.
Јулија Тимошенко, украјинска „челична леди“, ослобођена је после нешто више од две године из затвора у Харкову где је одлуком суда требало да проведе седам година због злоупотребе власти.Тимошенкова, позната и по специфичном стилу одевања и плетеници, за коју јој, према сопственим речима, треба четири минута, два пута је била премијер Украјине, а на изборима за председника, 2010. године, изгубила је незнатном разликом гласова од Јануковича, кога је парламент прекјуче развластио, али он, како тврди, оставку неће дати.
Тимошенкова је први пут била премијер Украјине, и то као прва жена-премијер, од фебруара до септембра 2005, после „наранџасте револуције“. На челу владе је била и од децембра 2007. до марта 2010, док је једно време била и заменица тадашњег премијера Виктора Јушченка.
Одмах по ослобађању, Тимошенко, позната по оштрим ставовима и резовима, као и по проевропској оријентацији, најавила је да ће се кандидовати за председника на предстојећим изборима.
Током последњих десетак година, против Јулије Тимошенко покренута су три кривична поступка, за ненаменско трошење буџетских средстава, за куповину возила хитне помоћи по „надуваним“ ценама и због прекорачења овлашћења приликом потписивања гасних споразума са Русијом 2009. године.
После процеса, у већем делу јавности оцењеног политичким и монтираним, Тимошенкова је 11. октобра 2011. осуђена на седам година затвора, због, како је наведено у пресуди, злоупотребе власти.Јулија Тимошенко је рођена 27. новембра 1960. године у Дњепропетровску, где је завршила Економски факултет, а у политику је ушла 1996. године када је у својој области освојила рекордних 92,3 одсто гласова на изборима за посланика Врховне Раде.
Светској јавности постала је позната 2004. године, као један од лидера „наранџасте револуције“, заједно са бившим председником Виктором Јушченком. Њена звонка реторика, како су је тада описивали, надахњивала је и покретала хиљаде људи током „наранџасте револуције“ и довела је тада на власт.
Године 2005, амерички Тајм је, представљајући нову премијерку, навео, између осталог, да је она у време владавине Леонида Кучме у затвору провела 42 дана по оптужбама за мито, прање новца, корупцију и злоупотребу власти.
Све оптужбе су на крају на суду биле одбачене. Паралелно са универзитетском каријером, Тимошенкова је била и успешан менаџер, најпре као власница ланца видеотека, а потом у националној индустрији гаса.
У тим пословима је стекла велико богатство, при чему су медији често спекулисали да њени послови нису увек били легални.
Председница странке „Отаџбина“ је у други по реду притвор доспела крајем јула 2011. године, после одбијања сарадње са судом у вези са оптужбама за злоупотребу службеног положаја.
Тимошенкова је 11. октобра 2011. године осуђена на седам година затвора због, како је наведено у пресуди, злоупотребе власти.Тврдила је да је истрагу против ње и њених сарадника покренуо Јанукович како би ућуткао опозицију и избацио их из изборне трке 2012. и политичког живота уопште.
Проглашавана је и за најлепшу у политичком свету, а по мишљењу часописа Форбс и за једну од најмоћнијих жена света.
Западни званичници континуирано су вршили притисак на власти у Кијеву због њеног положаја. Тимошенкова је 9. маја 2012. пребачена у болницу пошто је од 20. априла започела штрајк глађу протестујући због односа затворског оособља, лекара, али и власти према њој.
Масовни протести у Украјини су почели крајем новембра, а Тимошенко је у писаној поруци из затвора 8. децембра 2013. позивала окупљене демонстранте на улицама Кијева да захтевају хитну Јануковичеву оставку.
Када је актуелни лидер украјинске опозиције Арсениј Јацењук 26. јануара ове 2014. године одбио да прекине протесте, иако му је председник Јанукович понудио премијерску функцију, инсистирао је и на ослобађању политичких затвореника међу којима и бивше премијерке Јулије Тимошенко.
Када су, после губитка власти, почели процеси против Јулије Тимошенко, њен супруг Олеxандер затражио је азил у Чешкој.