Суд правде, сведочења под ембаргом

2872818_sud-t
До краја главне расправе у спору између Србије и Хрватске, која почиње 3. марта, медији неће смети да објављују исказе сведока, одлучио Међународни суд правде у Хагу. Ембарго на снази до 1. априла. Образложење: неопходно је да „правда и узимање доказа буду темељно спроведени“, као и да се сведоцима „омогући да исказе дају независно“.
Међународни суд правде у Хагу ставио је ембарго на објављивање исказа сведока на главној расправи у спору између Србије и Хрватске, која почиње 3. марта, до краја те расправе, 1. априла.Забрана се односи на све акредитоване посматраче, као и на медије који ће приликом уласка у суд морати да потпишу сагласност да ће поштовати тај налог суда.
У случају кршења забране, суд ће одузимати акредитације.
Хрватска и Србија, једна против друге, поднеле су највишем суду Уједињених нација тужбе за геноцид током рата у Хрватској, од 1991. до 1995. године.
Искази и унакрсно испитивање сведока и вештака двеју страна заказани су у хашкој Палати мира за 4. и 5. март.
Суд је забрану објављивања исказа до краја расправе образложио неопходношћу да „правда и узимање доказа буду темељно спроведени“, као и да се сведоцима „омогући да исказе дају независно“.
Извештачима је дозвољено да прате исказе сведока, али ће о њима јавност моћи да обавесте тек 1. априла. Идентитет и број сведока, суд и обе стране нису саопштили.
У првој недељи расправе, која почиње 3. марта, Међународни суд правде саслушаће аргументе Хрватске, као и сведоке обеју страна.
Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.
Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.
Хрватска је тужбу, због наводног геноцида, против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.
Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.
У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење“ хрватских грађана као „облик геноцида“ зато што је „директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације“.
Велики број грађана Хрватске је, наводи се у тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине.
У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције „Олуја“ у августу 1995, али је тај навод касније повукла.
Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.
У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције „Олуја“, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.
Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.
Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.
Хрватским властима би суд, према тужби Србије, због тога требало да наложи да, у складу са својом међународном обавезом, казни геноцид почињен на њеној територији пре, за време и после операције „Олуја“.
Србија контратужбом тражи и да Хрватска „плати пуно обештећење“ Србима из Книнске крајине за „све губитке и штете нанете и изазване делима геноцида“, као и да „успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак“ чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.
Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним празницима уклони „Дан победе и домовинске захвалности“ и „Дан хрватских бранитеља“, који се славе 5. августа, „на дан тријумфа геноцидне операције ‘Олуја'“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>