Незадовољство ратних ветерана односом државе према њима и даље је велико, док се у Хрватској види сасвим другачија слика. Министарство рада најављује нови закон којим би положај ветерана био побољшан, а одређена права гарантована, осим инвалидима и жртвама рата, и осталим учесницима сукоба.Готово 15 година од последњег ратног сукоба на Балкану, ратни ветерани у Србији боре се да остваре права и статус, а неки од њих правду су потражили у Стразбуру. Из Mинистарства рада најављују нови закон, који би, осим инвалида и жртава рата, одређена права требало по први пут да осигура и осталим учесницима ратних сукоба.Држава их је 90-тих мобилисала и слала у ратове – у Хрватску, Босну и Херцеговину, на Косово и Метохију.
Данас, ратни ветерани у Србији сматрају да су заборављени, док су у Хрватској слављени и уважавани, а имају и читав спектар права и привилегија.
Радомир Стојановић из удружења „Ратни ветерани Србије“ истиче да је однос државе према ветеранима „никакав“.
„Ја нисам био никакав злочинац и ратни профитер, ишао сам по позиву државе, ишао сам јер сам сматрао да треба да идем да браним српски народ“, наглашава Стојановић.
Одређена права, која често са тешкоћом остварују, имају ратни инвалиди и породице жртава, док они који су у ратовима учествовали, а из њих изашли без физичких повреда за сада немају никаква посебна права.
Не зна се ни тачан број оних који су се борили у име Србије, а према неким проценама реч је о пола милиона људи.
Жељко Васиљевић из „Покрета ветерана Србије“ сматра да је промена односа државе према ветеранима апсолутни приоритет, али су, како је додао, важни и здравствена заштита и запошљавање.
У Министраству рада наводе да о инвалидима и жртвама рата држава брине и да они, између осталог, на основу бројних права, примају између 20.000 и 200.000 динара месечно.
Најављују и закон који би требало да обухвати све учеснике у ратовима, али не знају када би тај закон могао пред посланике.
Државни секретар у Министарству рада Негован Станковић каже да је новим законом предвиђено да ветерани старији од 65 или 67 година, након регистрације, добијају доживотну накнаду од државе, уколико немају других примања.
У суседној Хрватској, другачија слика.
Бранитељи, како их тамо називају, имају ореол хероја уз који иде и завидна брига државе. Присутни су на свим важним догађајима у земљи, гласни и видљиви, а њиховим проблемима бави се посебно министарство.
Хрватски новинар Драго Хедл наводи да хрватски ветерани имају широк спектар права која се односе на здравствену заштиту, могућност увоза аутомобила без царине, предности код запошљавања и уписа деце на факултете.
Ипак, напомиње Хедл, проблем је што се на списку ратних ветерана налазе многи који нису имали никаквог додира са ратом.
О разликама у односу према ветеранима у Хрватској и Србији, најбоље говори податак да Србија из буџета за инвалиде и породице палих бораца издваја око 150 милиона евра, док у Хрватској из државне касе ветеранима иде 800 милиона евра.