Две деценије Хашког трибунала

Hag-tribunal-t
Пре 20 година Савет безбедности оформио је Хашки трибунал, ад хок суд за злочине почињене на простору бивше Југославије. За то време многи злочинци су се нашли на оптуженичкој клупи. Последње године рада суда обележиле ослобађајуће пресуде за хрватске генерале, али и Рамуша Харадинаја и Момчила Перишића.Хашки трибунал обележава 20 година од када је Савет безбедности оформио ад хок суд за злочине почињене на простору бивше Југославије. Током тих двадесет година, многе архитекте ратова и директни починиоци злочина су се нашли на оптуженичкој клупи, али неки актери распада Југославије, попут Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића нису.Ослобађајуће пресуде за хрватске генерале, Рамуша Харадинаја, као и Момчила Перишића, обележиле су последњих неколико година рада Суда у Хагу. Када је осниван, прокламована су три основна циља: кажњавање злочинаца, правда за жртве и помирење.
Пет сталних чланица Савета безбедности је 1993. године подржало оснивање Суда у Хагу. Међу њима су биле и Сједињене Америче Државе, чија је представница Медлин Олбрајт називана „мајком“ Трибунала, и Русија, чији су званичници тражили да одговорни буду осуђени за злочине, без обзира на то ко су.
Руски дипломата Сергеј Лавров рекао је тада да Русија не може остати индиферентна спрам флагрантних и масовних кршења међународног хуманитарног права.
„Убиства, силовања, етничко чишћење морају се одмах зауставити и они који су одговорни за њих, без обзира којој страни припадали, морају бити примерено кажњени“, истакао је Лавров.
Представница САД Медлин Олбрајт најављивала је да неће бити речи о победничком суду и да ће једини победник бити истина.
Двадесет година касније Хашки трибунал је нападан и хваљен, подржаван и ометан, виђен као праведан или непреведан. Иза њега остају пресуде за више од 130 особа и милиони страница доказа који ће бити грађа за писање историје.
Трибунал можда није испунио све своје циљеве, али је казнио многе директне починиоце злочина. Многи сматрају да то домаћи судови никада сами не би урадили.
Председник националног савета за сарадњу са Трибуналом Расим Љајић верује да је важно истаћи да су национална правосуђа заказала.
„Јер да су она кренула да процесуирају ратне злочине, питање је да ли би било потребе за трибуналом“, каже Љајић.