Консензусом до економских мера

Oko-t
Антикризне мере које је предложило Министарство финансија биће усвојене тек уз консензус свих чланица владајуће коалције и пошто се о њима изјасни стручна јавност, рекао је Расим Љајић. Када је реконструкција Владе у питању, Љајић сматра да ће бити онако како најјача странка одлучи, али ако је одлука да се иде на реконстуркцију, то треба да буде што пре.Мере које је предложило Министарство финансија су један корупус мера које су на столу и о којима треба да се изјасне чланице владајуће коалиције, а наредних дана и стручна јавност, Социјално-еконосмки савет, Фискални савет, рекао је потпредседник Владе Расим Љајић, гостујући у емисији Око. Он очекује да те мере буду усвојене на Влади наредне недеље.Претходна одлагања састанка представника владајуће коалиције, објашњава, чисто су одлагана из техничких разлога јер предлог Министарства финансија није стигао на време.
„У сваком случају свесни смо реалности и тешкоћа са којима се суочава наша економија и добро је што је ово питање постало најважнија политичка тема у земљи и ја се надам да ће то бити и у будћности. Ако ово питање не решимо џаба нам и датум за почетак преговора и решавање косовског питања и сви други успеси које смо имали у борби против корупције“, каже Љајић.
На том питању ће добијати или падати свака будућа Влада, каже Љајић и додаје да ће се на основу тог питања људи опредељивати у Србији, што је доказ политичке зрелости и напретка у демократизацији земље.
Чини ми се да је ово најтежи период за српску економију јер, објашњава Љајић, не осећа се привредна активност.
„Иако имамо раст индустријске производње и повећан извоз и заиста позитивне показатеље када се ради о расту друштвеног бруто производа, али се то нигде не види и не осећа, животни стандард је мали, као плате и пензије, велика је неликвидност, не познајем никога ко није у проблемима, у кредитима,“ рекао је Љајић.
План Владе, објашњава потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је да се смањи буџетски дефицит и довести га бар до 4,6 одсто иако је планиран на 3,6 одсто.
„То значи 173 милијарде на годишњем нивоу и да покушамо да очувамо макроекономску стабилност“, каже Љајић.
Наш проблем, оцењује Љајић није прерасподела већ што мали број људи у земљи ствара неку нову вредост, нови капитал.
„Један од разлога зашто реформу до сада нисмо довели до краја јесте то што смо имали хетерогене Владе састављене од великог броја странака и свака странка је могла да уцењује и да тражи своје место под сунцем тако што ће заузимати што бољу позицију и сада та фактура долази на наплату. Ми смо могли да одлажемо проблеме али нисмо могли да их избегнемо. Стање је тешко а без болних реформи нема оздрвљења, а ми морамо да будемо спремни да то урадимо,“ поручује Љајић.