Кредити у "швајцарцима", банке на потезу

Svajcarci-t
За оне чији су дугови везани за швајцарски франак, из банака још нема одговора да ли ће им дозволити да наредне три године рате плаћају по курсу по којем су узели стамбени кредит. Стручњаци верују да ће банке прихватити препоруке НБС и тиме дати свој допринос стабилизацији финансијског система и порпављању свог кредитног портфолија у смислу смањивања удела проблематичних кредита.Због раста курса биће веће и рате за кредите у еврима. За оне чији су дугови везани за швајцарски франак, из банака још нема одговора да ли ће им дозволити да наредне три године рате плаћају по курсу по којем су узели стамбени кредит.После бројних упозорења да је задуживање у швајцарским францима ризично, ти кредити су забрањени пре две године. Али је готово упола нижа рата била довољна да се за те позајмице до тада одлучи 22.700 купаца станова. У међувремену, франак је ојачао и многи дугују више него кад су кредит узели, порасле су и рате, па сваки 10. дужник не може да их плати.
„То стварно није могло да се предвиди да ће доћи до толиког обима и зато сматрамо да то стварно има елекменте финансијске елементарне непогоде за кориснике стамбених кредита и да им требало помоћи“, каже Предраг Ђумић из Народне банке Србије.
После вишемесечних најава пре седам дана објављена је препорука банкама да наредне три године рате обрачунавају по курсу који је важио на дан одобравања стамбеног кредита у швајцарским францима.
„Ми то не видимо као нефер посебно јер овде није реч о отпису рате већ о краткорочном предаху грађана који су се задужили у францима, да је реч о отпису дела главнице онда би то сматрали нефер препоруком према дужницима у еврима“, каже Ана Ивковић из Народне банке Србије.
Препорука ко препорука – за банке није обавезујућа.
„С обзиром да сам ја један од тих клијената, волео бих када би банке то прихватиле у условима кризе, када имате смањивање реалних доходака да вам неко смањи рату за 10 одсто сигруно је растерећење и може помоћи, али нисам сигуран да су банке спремне да претрпе тај губитак“, каже Дејан Ерић, директор Института економских наука.
Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије верује да ће банке прихватити и тиме дати свој допринос стабилизацији финансијског система и порпављању свог кредитног портфолија у смислу смањивања удела проблематичних кредита.
Банке се још увек нису изјасниле о препоруци НБС нити ће скоро. Анализирају какве би то ефекте могло имати на њихово пословање, а у Удружењу банака наглашавају да ће коначна одлука о препоруци бити донета у центрлама банака, дакле изван Србије.