Куповна моћ становништва је опала па је у продавницама намештаја више посматрача него купаца. Произвођачи намештаја кажу да губитак на домаћам тржишту надомешћују извозом.Дрвна индустрија у Србији годинама бележи суфицит, а већи део те индустрије чини производња намештаја. Индустрија намештаја која запошљава 13.100 радника у 676 углавном малих и средњих предузећа, прошле године остварила је суфицит од 115 милиона долара. Производњу су повећали за 3,4 одсто, а реализацију 23 одсто.
Куповна моћ становништва је опала па је у продавницама намештаја више посматрача него купаца. Произвођачи намештаја кажу да губитак на домаћам тржишту надомешћују извозом.
Дрвна индустрија у Србији годинама бележи суфицит, а већи део те индустрије чини производња намештаја. Индустрија намештаја која запошљава 13.100 радника у 676 углавном малих и средњих предузећа, прошле године остварила је суфицит од 115 милиона долара. Производњу су повећали за 3,4 одсто, а реализацију 23 одсто.
Припремили Срђан Димитријевић и дописници РТС-а
Куповна моћ становништва је опала па је у продавницама намештаја више посматрача него купаца.
Велики произвођачи намештаја кажу да је у односу на време пре кризе продаја намештаја опала више од 10 одсто, иако су марже мање и има разних погодности у плаћању.
ПР менаџер „Симпа“ Јелена Ћетковић рекла је да им губитак на домаћем тржишту надомешћује извоз и да у последњих 5-6 година та компанија има константан раст извоза од 20 одсто годишње у просеку.
Једна од мањих фабрика намештаја са 23 радника пребродила је кризу и повећала број запослених, пре свега захваљујући одржавању квалитета и прилагођавању потребама тржишта. Најважнији за производњу ипак су добро обучени радници.
Радник Бранко Радојевић каже да обавља послове израде столица.
„Има око 40 врста столица и радимо на свим машинама. Има нас 5-6 у овој хали свако ради на свакој машини“, навео је Радојевић.
Радник Саша Сарић рекао је да ради израду командног намештаја на основу цртежа.
„Битно је да људи који раде у нашој фирми имају одређене психофизичке афинитете и склоности да уочавају недостатке у фази израде производа након чега се онда врши контрола квалитета у склопу производње“, истакао је сувласник фабрике намештаја Срђан Милановић.
Техничка опремљеност већине фирми које праве намештај је лоша, мало је страних улагања и увозе се углавном половне или јефтиније машине.
Владимир Бурда из Привредне коморе Србије рекао је да је већина произвођача уложила своја лична средства, и не могу да плаћају скупа кредитна средства.
Споразум о слободној трговини са царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана омогућава да наш намештај тамо буде јефтинији 15 до 25 одсто од конкуреније, али нисмо још искористили ту предност.
Ипак, сваке године извоз у те земље се повећава а највише намештаја извозимо у земље Цефта споразума, Немачку, Словенију и Француску.