Све мање банака у Србији

Banka-v-t
Банкари су свесни да нема више лаког профита на српском тржишту и да је квалитетних клијената све мање, упркос укупним пласманима привреди и становништву од око 24 милијарде евра.Пре неколико година, у Србији је пословало готово 40 пословних банака. После пропасти Нове Агробанке и Развојне банке Војводине у већинском државном власништву, продата је и белгијска КБЦ банка.Око 1.500 људи остало је без посла, а могуће је да, услед смањеног обима посла и губитака, у наредној години дана изгубимо још неку банку. Да ли је до тога дошло услед укрупњавања тржишта и продуженог дејства кризе, или је то последица нормалне тржишне утакмице?
Профити у банкама у последње две године нису као пре 10 година када је банкар било најатрактивније занимање. Сада тек трећина од тридесетак банака остварује профит, а преостали део се нада да ће их бар неко удомити заједно са добрим и лошим пласманима, баш као што је Сосијете женерал банка преузела 250 милиона евра пласмана КБЦ банке и то, како незванично сазнајемо, уз малу надокнаду белгијској банци.
Председник Управног одбора Сосијете женерал банке Горан Питић каже да је закон јасан и да ће сви клијенти доћи у филијале Сосијете женерал банке и наставиће до тада да послују у оквиру филијала КБЦ-а, а транзиција ће бити у наредних неколико месеци.
„Очекујемо да се овом трансакцијом повећа тај број клијената на начин који ће захтевати потребе за новозапосленима у складу са избором кадра те банке и ми ћемо по том питању приступити на одговоран начин“, каже Питић.
Банкари су свесни да нема више лаког профита на српском тржишту и да је квалитетних клијената све мање, упркос укупним пласманима привреди и становништву од око 24 милијарде евра.
„Банке имају проблем што са једне стране не могу да нађу довољно добре клијенте, а с друге стране клијенти сами нису заинтересовани за узимање нових кредита и додатно задуживање“, каже Војислав Лазаревић из Војвођанске банке.
Захваљујући осигурњу улога до 50 хиљада евра, девизна штедња је премашила осам милијарди евра. Иако држава гарантује за ту штедњу, она не контролише у потпуности ризично понашање банака.
Држава није штедела ни када је прво спасавала, а онда и гасила Нову Агробанку и Развојну банку Војводине, што је на крају коштало чак 600 милиона евра буџетског новца.
Помоћник министра финансија Бранко Поповић каже да долази до једне рационализације ресурса у банкарском систему, а самим тим и консолидације.
„Факат да имамо две банке мање на тржишту након шест месеци иде у прилог томе. Неколико других банака је на продају, имамо трансакције које се очекују у наредним месецима“, каже Бранко Поповић.
Додатни проблеми банкарском систему су неликвидност једног великог пословног концерна, који банкама дугује 250 милиона евра и непокривен дуг „Србијагаса“ од милијарду евра, од којих је велики део ненаплатив.