Када ће се покретати истрага и шта ће се доказивати, од октобра ће одлучивати тужилац. Стручна јавност није наклоњена новом концепту судског поступка, тврде и да су неке одредбе противуставне. Једна од замерки је да ће правда бити доступна богатима, а сиромашни ће до ње тешко долазити.Када ће се покретати истрага и шта ће се доказивати, од октобра ће одлучивати тужилац.
Тужиоци су, тврде, спремни да преузму нове обавезе, али напомињу да ће за више посла бити потребан већи број тужилаца, стручних сарадника, вештака. Иако је циљ да судски поступци буду ефикаснији, и пре примене, већ постоје сумње да ће се у томе успети.
Горан Илић из Удружења тужилаца и заменика тужилаца каже да начин на који је организован главни претрес може да буде потенцијално велики проблем.
„Бојим се да ту постоје сувише компликоване одредбе и да то што ћемо добити у погледу ефикасности тиме што смо истрагу пренели на тужиоца, можемо да изгубимо у главном претресу који ће вероватно трајати дуже него што је трајао по старом законику о кривичном поступку“, каже Илић.
Илић упозорава да је нова улога тужиоца противуставна, јер највиши правни акт (Устав Србије) одлуку о покретању и обустави поступка ставља у надлежност суда. И током главног претреса улога судије знатно је умањена, од октобра неће изводити доказе и утврђивати истину.
Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић указује да се новим Закоником елиминише начело истине.
„Апсурдно је да нови законик елиминише начело истине у кривичном поступку, истина постаје ствар доказивања ко је успешнији у доказивању, суд се не упушта сам у утврђивање доказног стања, односно не тежи сам ка истини, већ то препушта странкама“, каже Шкулић.
Законик о кривичном поступку предвиђа да полиција по налогу тужиоца води истрагу, прибавља доказе и узима изјаве. Са друге стране, оштећени о томе мора сам да се брине. Зато ће, упозорава Шкулић, одбрана бити успешна колико су дебели новчаници.
„Ако је човек сиромашан, а одбрана није обавезна за више од пола кривичних дела, онда ће он бити сам насупрот целе државе. Које су његове шансе да буде добар у доказном двобоју, па ја мислим доста слабе“, сматра Шкулић и додаје да богати окривљени може да приушти врхунске адвокате и приватне детективе и чак да буде супериоран у односу на тужилаштво.
Закоником о кривичном поступку адвокатима су дата иста права у прибављању доказа као и тужиоцу. Ипак, браниоци сумњају да ће моћи то право у потпуности да искористе.
Адвокат Божо Прелевић каже да је кључни недостатак новог система чињеница да адвокат треба да прибавља доказе у земљи где год да се појави.
„Кажете ја сам адвокат, треба ми тај доказ, они умру од смеха, почев од владе па надаље, и неће да вам дају и нема санкција за то. Онда ви треба да молите тужиоца да он прибави доказ, који њему не иде у прилог“, каже Прелевић.
Законик о кривичном поступку уводи још новина, као што су унакрсно испитивање сведока и споразумно признање кривице. Концепт тужилачке истраге који је карактеристичан за америчко правосуђе, већ готово две године примењује се у поступцима за организовани криминал и ратне злочине.