Штедња или потрошња

pare-t
Пензијски фонд ће, до краја године, због повећања стопе доприноса, добити 15 милијарди динара више, колико ће уштедети и републички буџет. Изостанак повишица у 2014. решио би половину мањка у државној каси. Свако замрзавање отвара питање да ли је боље економске токове подстицати штедњом или потрошњом.Измене пореских закона највише доносе Пензијском фонду, у који ће до краја године, због повећања стопе доприноса, стићи 15 милијарди динара више. За толико ће смањењем дотације фонду, уштедети и републички буџет.Нема тог замрзавања плата у пензија које може помоћи да се озбиљно уштеди у овој години. Ако га, буде буџет би од октобра штедео само 350 милона динара месечно. Поставља се питање шта ће Влада још урадити како би уштедела најављених 30 милијарди динара.
Изостанак повишица у 2014. години решио би половину проблема са мањком у државној каси, кажу стручњаци. Свако замрзавање отвара питање да ли је боље економске токове подстицати штедњом или потрошњом.
Економиста Исмаил Мусабеговић каже да је против мера које се односе на штедњу, када нема од чега да се уштеди.
„Мислим да је решење у неком трећем моделу, који комбинује одређене мере штедње у оном сектору државне управе, где је то могуће“, каже Мусабеговић.
И у Фискалном Савету немају дилему где треба штедети, макар и по цену смањења броја запослених, иако је један од приоритета Владе очување радних места.
„Прво то су јавна предyзећа ‘Галеника’, ‘Јат’, ‘Железара’, ‘ГСП’. Одједном сад долази да плаћамо дугове тих јавних предузећа. Јуче, прекључе смо давали гаранције за њих и то није било довољно“, каже председник Фискалног савета Павле Петровић.
Председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић каже да се у јавном сектору не поставља само питање плата већ и пословња и наводи да се добре пословне вредности морају пребаци и у пословни свет јавног сектора.
Док из приватног сектора поручују да је недопустиво што су њихове плате за трећину ниже од оних у јавном, министар финасија предлаже смањења плата за 10 одсто, али само запосленима у администрацији. Њих је 70 000 , па је и та уштеда занемарљива.
Економисти подсећају да би у ту могла да се нађу и нека јавна предузећа. Исмаил Мусабеговић истиче да она предузећа која су губиташи и које субвенционише држава треба прилагодити таквој ситуцији.
Милион пензионера прима мање од 23.000 динара, колика је просечна пензија. То што удео издвајања за пензије у бруто домаћем производу не пада планираном динамиком, кажу, није резултат повишица.
Ђура Перић, из Савеза пензионера Србије, сматра да је проблем на страни бруто националног дохотка, који се не повећава, због чега ће се, како каже, пензионери обрадовати ако најављених два одсто у овој години остварено.
О коначним мерама за дугорочно решење проблема јавних финасија и српске економије, кључни људи Вучић, Дачић и Динкић разговараће у недеље. Не прецизирајући да ли ће бити замрзавања плата и пензија, први потпредседник Владе Александар Вучић каже да ће подржати све лековите мере и ако буду непопуларне.
„Прихватамо мере које су лековите за наше друштво и за нашу земљу, ма колико биле тешке, зато што од тога да ли ћемо некоме да се допаднемо, и што ћемо да имамо 40 или 50 одсто, а народ ће да живи још лошије, ми немамо ништа“, каже Вучић.
Из највеће странке поручују да ће се лако одрећи 20 одсто подршке грађана у замену за 10 до 15 одсто запослених више.