Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Јасеновачки логорски комплекс успостављен је између августа 1941. и фебруара 1942. од стране власти Независне Државе Хрватске. Основни циљ идеологије НДХ било је стварање чистог хрватског животног простора, на коме ће живети чиста хрватска нација. Биолошко истребљење Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени највећим непријатељеима хрватског народа, био је предуслов остваривања усташке идеологије.
Анте Павелић, поглавник марионетске НДХ, у службеној посети Хитлеру, 1941. Том приликом Хитлер је пружио Павелићу пуну подршку у спровођењу геноцидне политике према српском становништву.
Логор Јасеновац био је најозлоглашенији концентрациони логор на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је након захтева Италије да реокупирају део територије на јадранском приморју, тада је затворена госпићка група логора (Госпић, Јадовно, Паг). Након тога успостављен је систем концентрационих логора Јасеновац, који се састојао од више логора и губилишта. Најзначајнији су логор Циглана где се данас налази спомен комплекс, логор за жене и децу у Старој Градишки, док су масовне егзекуције вршене на простору Доње Градине, са друге стране реке Саве. Вјекослав Макс Лубурић био је идејни творац оваквог комплекса мучилишта, а уједно и његов командант.
Мирослав Мајсторовић Филиповић, фрањевачки свештеник и један од најмонструознијих злочинаца из Јасеновца – логораши су га називали „фра сотона“
Мирослав Мајсторовић Филиповић, фрањевачки свештеник и један од најмонструознијих злочинаца из Јасеновца – логораши су га називали „фра сотона“
Услови у јасеновачким логорима били су ужасни. Затвореници су изгладњивани, мучени и убијани по вољи стражара. Усташе су убијале углавном хладним оружјем, ножевима, секирама, маљевима и чекићима; затворенике су вешали по дрвећу или бандерама; монструозно мучили на најразличитије начине. У Јасеновцу је извршена ликвидација читавог једног народа, Јевреја и Рома, који су живели на простору Хрватске. Јасеновац је постао синоним за геноцид над Србима, који су систематски убијани, протеривани са огњишта и превођени у католичанство, на простору НДХ. У њему је страдао и одређен број Хрвата и Муслимана. То су били углавном антифашисти, комунисти и њихови симпатизери.
Када је постало јасно да ће Силе осовине неминовно изгубити рат, Макс Лубурић је наредио да се ликвидирају сви заточеници, а логор до темеља спали, како би се прикрили трагови злочина. Последња група жена убијена је 21. априла 1945. Дана 22. априла 1945. део преосталих мушких заточеника одлучио се на покушај пробоја из логора, знајући да ће они бити убијени сутра. Од њих 1200 пробој је преживело нешто више од стотину. Тај дан се данас обележава као Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Почетком маја 1945. јединице Југословенске армије ушле су у разрушени Јасеновац, добили су задатак да сачувају трагове злочина до доласка државне комисије за утврђивање злочина окупатора.
Историчар Антун Милетић сматра да је усташки логор Јасеновац прогутао најмање 146.401 жртву геноцида, Холокауста и ратног злочина.
Одређивање броја жртава Јасеновца је крајње проблематично, процене се крећу од 50.000 до преко 1.000.000 жртава. Државна комисија из 1946, проценила је број жртава Јасеновца на 500.000 до 600.000. Услед недостатка многих релевантних докумената из самог логора, тешко је утврдити праву истину.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>