Danas su Blagovesti

Blagovesti
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda.

Blagovesti se praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi, jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, „u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proropčanstvu“, i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.
Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom svetog duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
U crkvenoj ikonografiji, blagovesnik Gavrilo se predstavlja ne samo u sceni Blagovesti, već i pred praznim grobom Hristovim kako objavljuje njegovo vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po Jevanđelju.