Letnje računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje.
Časovnike bi trebalo da pomerite sa dva na tri sata.
Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru.
U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time se „produžava“ dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
To je takozvano evropsko letnje računanje vremena,(izuzev Rusije i Islanda) koje se ukazom koristi i u Srbiji. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake poslednje nedelje u martu i oktobru, prvo sa dva na tri sata, a potom, s jeseni, obrnuto.
Od 2002. godine zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.
Prva zemlja koja je prešla na letnje računanje vremena 1916. godine je Nemačka, a od tada su ga prihvatile i mnoge druge zemlje koje računaju da time štede električnu energiju.
Od 192 zemlje, takozvano letnje ukazano vreme usvojeno je u 110, a ne primenjuje se u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost.
Ne primenjuje se ni u Rusiji, koja je 2011. godine odlučila da odustane od ovog principa, sa obrazloženjem da je štetno po zdravlje.
Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio da prilagođavanje na promenu u pomicanju kazaljki na satu prate stres i obolevanje, kao i da će ukidanje prelaska na zimsko i letnje računanje vremena nesumnjivo biti korisno.
Ideju o ukidanju tradicionalnog pomeranja kazaljki podržali su i građani Rusije. Više od polovine radno aktivnog stanovništva se izjasnilo za ukidanje prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto, smatrajući da ova promena negativno utiče na zdravlje.
Prema izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka,prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan.
Sa druge strane, neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje.
Manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije, postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.
U našoj zemlji, letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
U većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno izlazi kasnije, dnevna svetlost duže zadrži.
A ČIJA JE IDEJA
Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867-1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856-1915).
Tokom jutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima, obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog „britanskog letnjeg vremena.“
Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno. Ipak njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedama uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske zemlje.