Proglas povodom Svetskog dana slobode medija

Povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, akcijom Pet minuta gromoglasne tišine, UNS objavljuje Proglas. Pozivamo novinare i medijske radnike da 3. maja od 11.55 do 12 sati u elektronskim medijima pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, a u onlajn i štampanim medijima da objave
P R O G L A S

Prošlu godinu novinari će pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Republike Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja.
U godini za nama Poreska uprava držala je u blokadi skoro četiri meseca račune kompanije Adria media grupe u okviru koje posluje tabloid Kurir zbog „opasnosti da poreski obveznik osujeti naplatu poreza“.
Skoro deset meseci u blokadi su i računi Kompanije Novosti i Štamparije Borba zbog neplaćenih poreza, iako u ovim kompanijama država ima upravljačka i vlasnička prava.
Vlada je na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja postavila Aleksandra Gajovića koji je propagirao šovinističke predrasude prema ženama, zbog čega je UNS izašao iz Radne grupe za izradu medijske strategije.
Skupština Srbije odbila je predlogUNS-a i NUNS-a da ugledni novinar Živojin Rakočević bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pa je skoro tri godine upražnjeno mesto koje pripada novinarima u ovom antikorupcijskom telu.
U godini između dva Svetska dana slobode medija povećane su zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija. Na konkursu u Smederevu, koji je samo jedan od drastičnih primera, od 20 miliona dinara koliko je odobreno 14 miliona dinara nenamenski je potrošeno.
Lošem položaju posebno lokalnih medija pripomogle su i banke koje poput Rajfajzen, Vojvođanske, Sosiete ženeral i Inteza banke odbijaju da kreditiraju lokalne medije i udruženja građana bez obzira na njihovu kreditnu sposobnost.
UNS zato zahteva:
1. Da Vlada uspostavi istinski dijalog sa medijskom zajednicom, bez favorizovanja bilo kog njenog dela, kako bi bio nastavljen rad na izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine (Medijska strategija);
2. Da Vlada u izradi Medijske strategijei njenom sprovođenju kroz zakonepodrži rešenja kojima podstiče rad medija koji poštuju profesionalne i etičke standarde i socijalna prava novinara i medijskih radnika;
3. Da u okviru Medijske strategije posebno bude razrađena strategija za opstanak i razvoj lokalnih medija
4. Da Vlada prihvati zahtev UNS-a da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300.000 stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja uključujući i informativne programe;
5. Da do promene medijskog zakonodavstva Vlada odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo kulture i informisanja jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija;
6. Da Vlada pruži neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice novinara Milana Pantića i bile rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, a pravosuđe efikasno procesuira ove slučajeve;
7. Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju sudbine više od 40 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, tokom NATO agresije 1999. godine, kao i na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine, umesto što godinama, bez rezultata, po prijavi NUNS-a istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.
IZVOR:NUNS