Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora

Radovan Karadži?
Pošto je proglašen krivim za najveći broj tačaka optužnice za počinjene ratne zločine u BiH, uključujući genocid u Srebrenici, ratnom lideru Republike Srpske sud je izrekao kaznu od 40 godina zatvora. Sud nije prihvatio zahtev Tužilaštva da Karadžić bude osuđen za genocid u sedam opština BiH.
Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je u Haškom tribunalu na 40 godina zatvora povodom optužbi za ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.Proglašen je krivim za genocid iz tačke dva, po tački tri kriv je za progone i zločine protiv čovečnosti, četiri – istrebljenja i zločine protiv čovečnosti, pet – ubistva, zločine protiv čovečnosti, šest – ubistva, kršenje zakona i običaja rata, sedam – progone i deportaciju i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Zatim po tački osam kriv je za nasilno premeštanje, zločine protiv čovečnosti, devet – teror, kršenje prava i običaja ratovanja, 10 – nezakoniti napadi na civile i kršenje zakona i običaja ratovanja, 11 – uzimanje talaca i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Piter Robinson, jedan od članova Karadžićevog Pravnog tima savetnika, najavio je žalbu na presudu, prenosi Rojters.
Robinson je novinarima rekao da je Karadžić bio zaprepašćen što je proglašen krivim za organizovanje srpskih zločina širom BiH tokom rata od 1992. do 1995. godine.
Sudija Ogon Kvon rekao je da je veće našlo da Karadžić nije kriv za genocid pod tačkom jedan optužnice, koja se odnosi na zločine u sedam bosanskih opština.
Sudsko veće Haškog tribunala zaključilo je da je Radovan Karadžić odgovoran za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, pošto je utvrdilo da je pristao na ukupan cilj ubijanja muslimanskih muškaraca u Srebrenici, kojem je znatno doprineo.
„Optuženi je bio jedina osoba u Republici Srpskoj koja je imala moć da interveniše i spreči ubijanje muslimanskih muškaraca, ali ipak, umesto da interveniše i spreči, optuženi je naredio da muslimanski zarobljenici koji su tada držani u Bratuncu budu prebačeni na druga mesta i ubijeni. Oni su zatim odvedeni u Zvornik, gde su ubijeni“, rekao je sudija Ogon Kvon.On je istakao da je veće uvereno da su ubistva u Srebrenici izvršena u skladu sa sistematskim i organizovanim planom i da je plan da se ubiju svi vojno sposobni muškarci i dečaci bio formulisan tokom trećeg sastanka u hotelu „Fontana“.
Veće je, prema rečima sudije, konstatovalo da je u kombinaciji sa načinom i sistematskom i organizovanom prirodom ubistava, pokazana namera da se ubije svaki vojno sposobni Musliman iz Srebernice.
Ogon Kvon je dodao da je Karadžić sve vreme dobijao informacije iz raznih kanala, putem kontakata sa visokopozicioniranim oficirima Vojske Republike Srpske, i da je bio upoznat sa situacijom na terenu.
Prema rečima sudije, Karadžić je naredio zauzimanje Srebrenice kada je saznao da postoje povoljni uslovi za napad.

Bez dokaza da je bilo genocidne namere u sedam opština

U zaključku povodom optužbe za sedam bosanskih opština, Karadžić, prema stavu Sudskog veća, snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje.
Veće, međutim, smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata, kao ni kod pojedinačnih izvršilaca zločina da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo u tim opštinama, rekao je predsednik Sudskog veća.
Po optužbama za zločine u Sarajevu, sudija Ogon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv.
Sudsko veće, naime, smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile i da je koristio snajperske napade i teror kao pritisak na rukovodstvo bosanskih Muslimana i međunarodnu zajednicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.
Veće: Karadžić kriv za uzimanje talaca
Veće je takođe zaključilo da je Karadžić kriv za uzimanje osoblja UN kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu, te da snosi pojedinačnu komandnu odgovornost za krivično delo uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja rata, rekao je sudija Ogon Kvon.
„Dana 26. maja, nakon udara NATO-a na Pale, snage su zatočile pripadnike Unprofora na različitim lokacijama. Dok su bili zatočeni, pretili su im da će ih ubiti ako NATO nastavi da bombarduje srpske položaje“, rekao je sudija.
On je dodao da su neki od otetih lisicama bili vezani ispred mesta od vojnog značaja, napominjući da nisu bili snaga u sukobu, ali da su namerno bili zatočeni da bi se izbegli NATO napadi.
Prvi predsednik Republike Srpske saslušao je presudu mirno u sudnici Tribunala.
Karadžić je nakon višegodišnjeg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom „doktora Dabića“, uhapšen 18. jula 2008. godine, i nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu.
Suđenje mu je počelo u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014. Tokom suđenja zvanično se branio sam – bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima.