SVETA TROJICA PRAŠTAJU I LEČE DUŠU: Narodna verovanja za veliki hrišćanski praznik

Sveta Trojica
Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.
Svete Trojice ili Pedesetnice je praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen na Silazak Duha Svetoga na apostole.

Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.
Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: „Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla“. U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: „Carju Nebesnij“.
Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.
Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.
Dva dana ranije, pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlo.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve“ budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga“. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.