Tog 8. novembra 1938. godine, na Mitrovdan, počela je sa radom fabrike koja je bila sinonim za industrijski razvoj Šapca. Najveća šabačka holding kompanija preživljavala je najteže trenutke, ali nije je dokusurila starost, već loša privatizacija.
Kompanija „Zorka“ nastala je kao prvo jugoslovensko akcionarsko društvo za hemijsku industriju, kao najmodernija i po kapacitetu najveća fabrika u jugoistočnoj Evropi.
Ime je dobila po supruzi kralja Petra Prvog Karađorđevića (najstarijoj ćerki crnogorskog knjaza i potonjeg kralja Nikole Petrovića), što je ozvaničio tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović.
Sedamdesetih godina bila je glavni zamajac Šapca i čitavog kraja, a u njenim pogonima radilo je 10.000 ljudi.
Od prvog pogona sumporne kiseline pa sve do početka raspada SFRJ, „Zorka” je. Posle Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovana, „Zorka“ je nastavila svoj vrtoglavi razvoj.
U zlatnom periodu, od kraja šezdesetih do kraja osamdesetih prošlog veka, sa „Zorkinih” traka godišnje je silazilo oko dva miliona tona različitih proizvoda: 700.000 tona mešanog đubriva, 600.000 tona sumporne kiseline, 30.000 tona cinka vrhunskog kvaliteta (čistoće 99,99 odsto), izuzetno traženog na londonskoj berzi…
Šabčka „Zroka“ izvozila je na sve kontinente, osim Australije. Zahvaljujući ovoj fabrici izgrađeno je oko 3.000 stanova, kompletna naselja Benska Bara i Trkalište, sportski centar sa halom i zatvorenim bazenom.
Posle privatizacije, sve se promenilo. Danas se vidi tek po koji dimnjak. Radnička solidarnost, radnički savet, rad u tri smene, stan od firme, stipendije, restorani društvene ishrane, edukacija, rekreacija danas su zaboravljeni termini. Žive samo u sećanju onih koji su živili to vreme.
Izvor:http://zorainfo.rs
M.Č.Gubelić