Tropske temperature prave velike probleme poljoprivrednicima

Suša uzima danak u poljoprivrednoj proizvodnji u celoj zemlji. Uz prolećne mrazeve koji su bili ove godine, može se reći da je situacija i u ratarstvu i u voćarstvu veoma teška.
Prva dekada jula je završena, izuzetno visoke temperature uz malo padavina ne prijaju, naročito ratarskim kulturama. Kiše je bilo nedovoljno, u maju je palo 70 litara po metru kvadratnom, što je bilo oko proseka. Tokom juna zabeleženo je 59 litara, odnosno 22 litra manje od proseka, a od 1.jula do danas samo 5 litara po kvadratnom metru.
Postoje delovi atara koji su dobili vodu i koji su iole normalni, ali će i oni osetiti sušu. Međutim, postoje i neki delovi gde je situacija alarmantna. Kukuruzi su počeli da se , kako to narod kaže, upredaju. Nisu stigli neku zrelost niti ovakvi kakvi su mogu da daju neki prinos.
Poseban problem svakako predstavlja bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom bez zalivnih sistema uz klimatske promene. U svim oblastima poljoprivredne proizvodnje bez zalivnog sistema, odmah može da se računa da su šanse za dobar prinos pola-pola.
– Kod voća su bile problem niske prolećne temperature i štete od mraza. Sada je tu i suša i pravi problem gde nema zalivanja.
Poljoprivredni proizvođači gledaju u nebo i nadaju se da ove ekstremno visoke temperature neće doneti oluju i grad, jer bi u tom slučaju priča bila završena.
Ekstremno visoka temperatura i žedne njive uzimaju danak skoro na svim parcelama.
Većina hibrida kukuruza doživela je svoju kataklizmu na ekstremnim temperaturama kakve su bile prethodnih dana. Ima hibrida koji još imaju priličan broj zelenih listova, ali ima i onih koji su ostali niski, a zelena masa više ne postoji – kaže inženjerka Mirjana Pavić Prijić.
I u stočarstvu su veliki problemi zbog ekstremno visokih temperatura, upozoravaju stručnjaci.
Bilo je i uginuća kod mlađih kategorija. Grla u proizvodnji drastično su smanjila produkciju mleka. Krava na 24 stepena smanjuje konzumaciju hrane. To je teško primetiti jer krava, kao veliki preživar, unosi dosta hrane pa je to smanjenje slabije uočljivo. Kada su ovako ekstremne vrućine, onda životinje praktično prestaju da jedu.
Sada je najvažnije rashladiti štale i omogućiti životinjama da počnu punu ishranu. To se može postići boljom cirkulacijom vazduha u objektima i spoljnim hlađenjem krovova štala.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>