„Zašto Zapad ne da Krimu što i KiM“

Turkey Ukraine RussiaPredsednik Odbora ruske Dume za međunarodne odnose pitao Zapad zbog čega je priznao pravo građana Kosova na samoopredeljenje, a isto to ne da stanovnicima KrimaSituacija u Ukrajini je, prema rečima Alekseja Puškova, krajnje neobična pošto deo stanovništva odbija da prizna sadašnju vladu i traži zaštitu od ultranacionalnističkih trendova, preneo je Glas Rusije.
Puškov je, u intervjuu agenciji Interfaks, rekao da Zapad ne sme da ignoriše činjenicu da Kijev ima malo ili nimalo kontrole nad Ukrajinom i da ulicama ukrajinske prestonice patroliraju ultradesničarske pronacističke snage, koje nose kukaste krstove, prete neukrajinskom stanovništvo i pozivaju čečenske teroriste da im se priključe u borbi protiv Rusije.
On je dodao i da bi zapadni lideri trebalo da priznaju da narod u nekoliko ukrajinskih gradova odbija da prizna legalnost sadašnje vlade u Kijevu, da su ruske zastave podignute u Donjecku, Harkovu, Mariupolju Meritopolju, Simferopolju i Odesi i da su u tim gradovima održani masovni protesti protiv vlasti u Kijevu.
„Ako su zapadne zemlje prihvatile ‘evromajdanske’ proteste u Kijevu kao izraz narodne volje, kako mogu da poriču isto to pravo stanovnicima velikih gradova na istoku i jugu Ukrajine“, rekao je on.
Puškov je naveo da sporazum koji su 21. februara potpisali ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji je u međuvremenu opozvan, i predstavnici opozicije, u prisustvu šefova diplomatija Francuske, Nemačke i Poljske, nije sproveden. „Zapad bi trebalo da razmisli kakvu Ukrajinu podržava. Da li vladu u Kijevu, koja je nesposobna da kontroliše situaciju u Ukrajini bez primene sile?“, postavio je pitanje Puškov.
„Zapad takođe treba da odgovori na pitanje zašto priznaje pravo naroda Kosova, na primer, na samoopredeljenje, a odriče narodu Krima pravo na izražavanje sopstvene slobodne volje.“
Puškov smatra da Zapad, prilikom donošenja odluke o politici prema Ukrajini, može da zauzme histerično agresivni stav, zatvara oči pred pravim problemima i deluje u okviru antiruskih osećanja po kojima su poznate političke klase u SAD i nekim evropskim državama; ili da se opredeli za izbalansiran i pragmatičan scenario.
Zapadne zemlje bi, kako je ocenio ruski poslanik, trebalo i da razmisle o tome ko će finansirati polurazorenu Ukrajinu pošto zasad nema naznaka da je Zapad spreman za veće investicije u tu zemlju, koja u poslednje vreme opstaje zahvaljujući isporukama ruskog gasa po sniženoj ceni. Puškov je, takođe, poručio da su pokušaji Zapada da izoluje Rusiju osudjeni na propast jer je Rusiju, kako je rekao, nemoguće izolovati.
On je podsetio da NATO ima 28 članica, ali da u svetu ima mnogo više zemalja. „A, nismo čuli nikakve izjave većine zemalja, medju kojima onih najvećih, poput Kine, Indije i drugih, o odlukama koje je Rusija donela“ proteklog vikenda, primetio je Puškov. On je, takođe, napomenuo da izolacija nije bila delotvorna ni u slučaju odvajanja Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.