Београд и Приштина су 19. априла постигли ништа мање него историјски договор, пише лондонски Економист. Привлачност Европске уније довољно јака да приволи људе и земље да учине ствари којима би се иначе противили, наводи лист.Договор који су Београд и Приштина постигли 19. априла у Бриселу није ништа мање него историјски и представља велики успех за високу представницу Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон, која је посредовала у десет рунди тешких преговора између лидера двеју страна, пише лондонски Економист.Договор, такође, демонстрира да је привлачност проширења Европске уније и даље довољно јака, да приволи људе и земље да учине ствари којима би се иначе противили, пише овај недељник.
О договору су преговарали људи чија прошлост, како оцењује недељник, „тешко да указује да су они сковани за компромисе“.
Како пише Економист, откада је договор постигнут сви они су оптуживани за велеиздају и чак су добијали претње смрћу, али постоје докази да већина Срба и косовских Албанаца верује својим вођама и сматра да су учинили праву ствар.
За Косово, где је већинско албанско становништво и које је 2008. године прогласило независност, али га Србија не признаје, суштина постигнутог договора представља велику погодбу да Србија признаје надлежност косовске владе над целим Косовом, а Косово даје велику аутономију Србима који живе на северу и где неће бити распоређене косовске безбедносне снаге, наводи лист.
Лондонски недељник такође пише да лидери око 45.000 Срба који живе на северу Косова нису задовољни овим споразумом и подсећа да косовски Срби још од 1999. годие, када је окончан рат на Косову, живе углавном „изван надлежности државне власти“, да је цветало кријумчарење и да су се 2012. на референдуму изјаснили да не прихватају косовске институције.
Многи од њих би при том више волели да виде званичну поделу Косова, при чему би север био правно везан за Србију, него некакав споразум који их обавезује, наводи се у чланку.
Можда ће бити тешко да се тај договор спроведе, нарочито ако Срби на северу пруже отпор. Њима ће, међутим, српска влада рећи да поштују споразум у којем би такође можда могли да увиде и неке предности.
Недељник наводи да ће избори бити одржани у четири већински српске општине на северу које ће, када буду конституисане, наставити да добијају новац од српских власти за образовање, здравствену заштиту и друге јавне услуге, али ће добијати и друге субвенције и од владе Косова и од Европске уније.
Кетрин Ештон је успела да на крају издејствује споразум само захваљујући томе што је имала нешто да понуди, оцењује часопис и подсећа да је три дана после парафирања договора Европска комисија препоручила владама чланица ЕУ да у јуну дају Србији датум за почетак преговора о приступању, што би како се наводи, могло да се деси 28. јуна, на годишњицу Косовске битке, 1389. године.
Лист указује да доза неизвесности око добијања датума почетка преговора Србије и ЕУ у јуну још постоји, с обзиром на то да немачки Бундестаг треба да се са тим сагласи.
Комисија је такође препоручила формалне преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању за Косово, што је прелиминарна фаза у процесу придруживања, пише лист.
Како Економист наводи, договор Србије и Косова је постигнут у време када широм великог дела Балкана влада осећај стагнације.
Кад је реч о придруживању ЕУ, ситуација с реформама унутар сваке од земаља говори да је процес приступања Босне и Албаније, изгледа, блокиран, док је Македонија, оптерећена наставком спора са Грчком око назива, само нешто мало даље одмакла.
Хрватска ће се, ипак, прикључити ЕУ у јулу, а Црна Гора бар и даље чини известан напредак, оцењује Економист и закључује да би „успех лејди Ештон сада требало да помогне да се поправи мрачна балканска атмосфера“.