Капитал бежи из Србије

odliv-kapitala-t
Динар слаби и зато што се капитал одлива из земље, упозоравају стручњаци. Сви се раздужују, а задужује се само држава. Стручњаци предлажу да се што пре склопи аранжман са ММФ-ом, који би подразумевао рефинансирање дугова.Стручњаци МАТ-а упозоравају да се тиме само гомилају скупи кредити, чија ће отплата бити доведена у питање 2017. године. Зато се залажу да се што пре склопи аранжман са ММФ-ом, који би подразумевао рефинансирање дугова.
Психолошка или не, граница од 115 динара за један евро прекорачена је, а наша валута према европској вреди мање него икада. Један од разлога за то је ново задуживање државе.
Иван Николић са Економског института каже да је држава у понедељак купила 37 милиона евра да би финансирала дефицит и да је перцепција банака да би Народна банка могла у наредном периоду да попусти монетарну политику.
„С обзиром на то да се референтна каматна стопа не мења за очекивати је да се наредних дана курс стабилизује на овом нивоу, ако не и врати на претходни“, каже Николић.
Динар слаби, кажу, и зато што се капитал одлива из земље. У првој половини године, само је држава позјамила више новца него што се раздужила – око милијарду евра. Сви остали су се раздуживали и из земље је преко страних банака отплаћено 657 милиона евра више него што је узето нових кредита.
Стојан Стаменковић из МАТ-а каже да је то врло опасно, јер без те кредитне подршке поготово кад су и стране инвестиције у питању, нема инвестиција.
„Без тога све приче о развоју који ће отворити нова радна места су празне приче. Нама су нужни кредити, не ови које држава узима да би покрила дефицит и потрошњу“, истиче Стаменковић.
И док стране банке повлаче капитал, од оних у државном власништву, кажу стручњаци, није реално очекивати да, као у другим земљама, одобравају више кредита и помогну развој привреде. Код нас, од седам државних, добро раде само две, где су сувласници међународне финансијске институције.
„Сва срећа па су то мале банке, и управљање тим банкама је под утицајем политичких странака и интересних група повезаних са странкама“, каже Бошко Живковић са Економског факултета.
„Отуда мој предлог да држава размисли још једном о формирању развојне банке, која би на начин као што то ради ЕБРД подстицала привреду“, истиче Живковић.
Добра вест је да се привреда ипак опоравља и да је индустријска производња у јулу била 12,5 процената већа него пре годину дана.