Српска православна црква слави Дан Светог Саве, којим се обележава успомена на Светог Саву, српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века. Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу.
Савиндан се у школама обележава радно, али без наставе, уз академије и свечане приредбе, одлазак у цркву, а посвећен је сећању на великог српског просветитеља и утемељивача образовања, првог српског архиепископа, законописца.
У Народном позоришту од 20 часова биће одржана традиционална Светосавска академија у организацији Министарства просвете, а пре тога на конференцији за новинаре у Влади Србије биће проглашени добитници Светосавске награде.
Празник Светог Саве обележава и београдски Православни богословски факултет, на свечаности којој ће присуствовати председник Србије Томислав Николић.
Иначе, први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године, када је обележен у Сремским Карловцима.
Кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави Дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.
У школе је, после више деценија паузе након Другог светског рата, поново враћена 1989. године.
Растко Немањић је у Никеји 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Принц Растко, чије је монашко име Сава, живео је од 1169. године (према другим подацима рођен је 1175. године), до 1236. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање.
Он и његов отац су из манастира Хиландара на Светој Гори, који су основали крајем 12. века, управљали српском државом.
У Хиландару је 1198. године основао прву болницу, а у манастиру Студеници, као прву у Србији, десетак година касније.
Свети Сава је преводио Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао „Хиландарски медицински кодекс“.
Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима, 1208. године у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.
Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију два дана касније, 27. јануара.
Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту налази се спомен-храм посвећен Светом Сави.