Sutrašnji dan biće interesantan za ljubitelje astronomskih događaja jer će biti u prilici da istovremeno uživaju u pomračenju Sunca, super-Mesecu i ravnodnevici.
Najviše pažnje izaziva pomračenje Sunca koje se na ovim prostorima poslednji put desilo 1999. godine. Mesec će sutra, u zavisnosti od lokacije, zakloniti između 30 i 98 odsto Sunčeve svetlosti.Ovo pomračenje će se potpuno videti u polukružnom pojasu oko Grenlanda i Islanda u Severnom delu Atlanskog okeana, a delimično iz Evrope, severne Afrike i zapadne Azije.
To znači da će Mesečeva senka dodirnuti Zemljinu površinu u 10.10, a poslednji kontakt sa njom će imati u 11.21.
Ukoliko bude vedro, Beograđani će pomračenje Sunca sutra moći da prate iz Narodne opservatorije na Kalemegdanu i sa platoa ispred Narodne biblioteke.
Centar za promociju nauke će na platou ispred biblioteke postaviti dva teleskopa sa UV filterima, koji omogućavaju bezbedno posmatranje ove pojave.
Događaju će prisustvovati astronomi, astrofizičari, matematičari i fizičari, koji će prisutnima detaljnije objasniti fenomen pomračenja i odgovarati na pitanja posetilaca.
Ta retka pojava može da se posmatra kroz specijalne naočare za pomračenje Sunca, kroz zaštitno staklo aparata za zavarivanje (gustine preko 14) ili kroz dobro i obostrano na sveću nagaravljeno staklo.
Kako je navedeno na sajtu Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, najbezbednije posmatranje je teleskopom koji ima specijalne filtere za Sunce ili se kroz njega Sunčev lik projektuje na beli zaklon.
Pomračenje Sunca neće biti jedini spektakl koji će se tog dana odigrati na nebu, pošto će se u noći između 19. i 20. marta Mesec predstaviti u svom najvećem izdanju, odnosno postaće super-Mesec.
Reč je o prilično čestoj pojavi, pošto se u proseku dogodi na svakih 13 ili 14 meseci, a ovog puta će to za našu zemlju biti specijalno, pošto će taj prirodni satelit biti na najbližoj razdaljini od Zemlje.
Prolećna ravnodnevica predstavlja dan u godini kada noć i dan podjednako traju, a sutra se zvanično obeležava dolazak, prema mišljenju mnogih, najlepšeg godišnjeg doba, proleća, dok je nedelja u kojoj započinje ravnodnevica poznata i kao Sveta nedelja.