Да ли ће издржати натопљени бедеми?

3215925_vode-tv
Због велике количине падавина које се очекују, издато упозорење на пораст водостаја појединих река. У Хидрометеоролошком заводу кажу нема разлога за бригу, већ за опрез. Поставља се питање хоће ли бедеми оштећени у мајским поплавама, издржати нови налет набујалих вода.
У Лозници су три реке и најмање толико разлога за бригу. Насипи на Дрини, Јадру и Штири пробијени су на неколико десетина места – и још нису сви обновљени.Заменик градоначелника Лознице Љубинко Ђокић каже да Дрина има делимично урађен одбрамбени насип који је делимично оштећен.
„Када је у питању Јадар, ‘Србијаводе’ су од 40 места где је оштећен насип, санирале десетак места, а за остала се чека јер нема довољно средстава“, наводи Ђокић.
Да је Србија сада изложена већем ризику него пре мајских поплава, јер су насипи уништени, а новца је све мање, истицали су из Канцеларије за обнову.
Од јануара, најавили су, требало би да крене програм обнове како би се избегле нове поплаве. Док се за то чека новац Светске банке и других фондова, из „Србијавода“ кажу да су обновили неколико десетина од 150 проблематичних тачака на насипима широм Србије. Верују да ће у наредној години вратити стање на бедемима као пре поплава.
Директор „Србијавода“ Горан Пузовић каже да су најкритичнији делови насипа на рекама затворени.
Да бисмо приступили трајној санацији морали бисмо да направимо техничку документацију и спроведемо све мере током јесени и зиме, наводи Пузовић.
Према речима директора Пузовића, на великим рекама нема опасности.
„Овај талас неће допринети да водостај порасте. Сава, Морава и Дунав су у домену средње високих за ово доба године. Једино има проблема у мањим бујичним водотоковима“, додаје Пузовић.
Насипи јесу један, али не и довољан услов који ће спречити поплаве. Земљиште у појединим деловима већ је натопљено, а какав је терен и какав му је нагиб – кључни су фактори који одређују да ли ће и мале кише изазвати велике поплаве.
Зоран Стевановић са Рударско-геолошког факултета каже да је интензитет падавина један од кључних фактора.
Када би једнака колична кише пала у целој Србији, најмање би били угрожени терени источне и западне Србије где је тло кречњачко, објашњава Стевановић.
„С друге стране, централни део Србије у коме преовлађују слабије пропусне стене – јесте део где највише морамо да се плашимо од поплава“, каже Стевановић.
Поред обнове насипа, потребна је детаљна анализа земљишта и пошумљавање, објашњавају стручњаци. С друге стране, кажу и да за насипе можда нема довољно новца, али за чишћење канала има.
Примера ради – током мајских поплава, мобилна брана на акумулацији Ћелије зауставила је пет хектара површине различитог отпада.