Широм света обележава се Међународни празник рада у знак сећања на око 40.000 радника Чикага који су 1886. године ступили у штрајк захтевајући боље услове рада.
Међународни празник рада, 1.мај је установљен у знак сећања на тај дан 1886. године, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.
Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до 1. маја 1886. године.
Као одговор тим захтевима уследила је репресија, и у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Седморица синдикалних активиста осуђени су на смрт.
Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.
Први мај у Србији први пут је обележен 1893. године протестним скуповима у Београду.
Прва првомајска прослава у сеоским срединама у Србији била је у селу Дубона, код Младеновца две године касније.
Иако се Празник рада обележава широм света и у многим земљама је празник, он је најмасовније, на највишем нивоу, као једна од централних државних манифестација обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.
Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних, мада су у некадашњим социјалистичким земљама изгубили на масовности.