(Не)одговарајућа политика извоза хране

3149204_kukuruz-t
У првој половини године Србија је извезла храну у вредности од милијарду и двадесет два милиона евра, што је више готово за четвртину него у истом периоду прошле године. Неће моћи да се извезе сав кукуруз који је рекордно родио. Извозници су откупили рано воће, у току је преузимање малине и купине, а ускоро почиње берба јабуке.
Због неодговарајуће аграрне политике у сточарству, и даље извозимо мале количине меса, месних и млечних прерађевина. Честе кише условиће рекордан род кукуруза и индустријског биља, али сав вишак неће моћи да се извезе.Према првим проценама, овогодишњи род кукуруза премашиће седам и по милиона тона, што је готово 40 одсто више од просечне производње.
„Наш тржни вишак кукуруза износиће преко 4,5 милиона тона. Tешко је очекивати да извоз може апсорбовати комплетан тржни вишак кукуруза јер је до сада апсолутни рекорд извоза кукуруза износио 2,3 милиона тона“, објашњава Јовица Николић из „Гранинпекса“.
Како је кукуруз свуда добро родио, цена овогодишњег рода на светском тржишту је око 115 евра за тону, па трговци очекују да ће вредност извоза кукуруза бити уобичајена, већа од 300 милиона долара.
Агроекономисти упозоравају да би било много боље да део овогодишњег рода кукуруза искористимо као храну за стоку, како би се повећала производња свињског и јунећег меса.
У последњих 14 година годишњи извоз јунећег меса никада није био већи од 2.600 тона, иако Србија има дозволу с посебним олакшицама за извоз три пута већих количина у Европску унију.
Од јануара до јуна извезено је 450 тона замрзнутог свињског меса. У истом периоду трговци су увезли пет пута више, готово 2.300 тона.
Стручњаци кажу да постоји могућност да се извози више меса, ако би се у тај посао укључило још кланица које могу да понуде тражени квалитет меса и прерађевина.
„У току је процедура за добијање сертификата за извоз на руско тржиште, због тога смо у сталном контакту с Министарством пољопривреде. Према садашњем обиму производње ми бисмо могли да извеземо три хиљаде тона свежег свињског меса годишње“, истиче Рајко Латиновић из ИМЕС-а.
У последње две године, највиши раст извоза хране бележимо у државама бившег Совјетског Савеза.
У првој половини године, само извоз на руско тржиште достигао је 117 милиона долара, што је за 68 одсто више него у истом периоду прошле године. На руско тржиште Србија највише извози касно воће и поврће.
„Ми смо позвали све администрације општина и градова Србије да припреме информације о томе које су компаније потенцијално заинтересоване за извоз прехрамбених производа, пре свега воћа и поврћа. Ми смо им доставили преведене правилнике о дозвољеним нивоима средстава којима се третира воће и поврће и дозвољеним нивоима у производу“, каже Дејан Делић из ПКС-а.
Упркос неповољним временским условима, стручњаци процењују да ће учешће извоза пољопривредно-прехрамбених производа, до краја године, достићи 18 одсто укупног извоза Републике.