Црвени, розе или жути плодови, што зависи од сорте трешње, садрже доста воде, одлично испирају стомак, богате су беланчевинама, угљеним хидратима, витаминима А, Ц, као и витаминима Б групе. У народној медицини лек су за разне бољке, а познаваоци тврде да је 20 трешања десет пута делотворније од аспирина.
Пурпурно црвене или жуте боје, једре, сочне и укусне, трешње (Prunus avium) су воће распрострањено по целом свету и броје преко 900 сорти. Једу се свеже, користе се за прављење џема, компота, колача, ракије. Ипак, ова воћка најздравија је и најукуснија сирова, јер када се термички обрађује, губи велики део ароме, боје и слаткоће.Треба је јести што више јер је јако лековита. По шољици сервирања трешње садрже занемарљивих 85 калорија и врло мало масти, али су зато богате беланчевинама, угљеним хидратима, витаминима А, Ц, а у нешто мањим количинама има витамина Б1, Б2, Б3 и Б6. Садрже доста фолне киселине, калцијума, калијума, гвожђа, магнезијума и цинка.У народној медицини лек су за гихт и артритис, а познаваоци тврде да је 20 трешања десет пута делотворније од аспирина. Научници са Универзитета у Мичигену доказали су да имају и изузетно антиинфективно деловање, као и да као богата ризница антиоксиданаса успоравају дејство узрочника старења.
Трешње помажу и против болести срца, а имају и антиканцерогена својства која потичу од флавоноида изокверцина и кверцина.
Осим тога, елагинска киселина снажан је антиоксиданс који спречава оштећење ДНК ћелије, а самим тим смањује могућност обољевања од рака.
Трешње могу да се једу у неограниченим количинама јер не иритирају желудац.
Сјајан су извор бора, који у комбинацији са калцијумом и магнезијумом повољно делује на здравље костију и њихову густину. Међутим, трешње никако не треба јести пре ручка јер могу да успоре излучивање желудачних сокова за варење, што посебно може да отежа варење меса.