Пребројавање државних агенција

Nenadic
Тачан број државних агенција у Србији званично нико не зна, али се многи слажу у оцени да их је код нас превише и да ће неке у најављеним реформама бити угашене.
Први корак у смањивању броја државних агенција могао би настати усвајањем акционог плана за спровођење Стратегије реформе јавне управе, чији ће нацрт потпредседница Владе Кори Удовички представити сутра.Не само што је у Србији тешко пребројати запослене у јавном сектору, већ ни број државних агенција званично није познат.
Према незваничним подацима, имамо 138 државних агенција, мада неки тврде да у „праве“ агенције заправо спада само 45. И то је много у поређењу са неким европским државама, попут Немачке, у којој постоји мање од 10 таквих агенција.
У Министарству државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) нису имали тачан податак о броју агенција, али су уверени да их ипак има мање од стотину.
„Када је реч о броју агенција, наглашавамо да се за сада барата незваничним подацима, јер је процес обраде и провере података у току. Свакако, са сигурношћу се може тврдити да је број јавних агенција далеко мањи од 100 колико се неретко тврди“, рекли су Танјугу у том министарству.
Уређивање области јавних агенција и посебно система плата у њима, како кажу, један је од важних задатака Владе и МДУЛС у наредном периоду.
„У оквиру свеобухватне реформе јавне управе посебна пажња ће бити посвећена овим питањима“, тврде у ресорном министарству.
Важан корак у решавању овог проблема је акциони план за спровођење Стратегије реформе јавне управе, који ће министарка Кори Удовички представити сутра на првој седници Савета за реформу јавне управе, а планирано је да га влада усвоји током септембра.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић сматра да је тај акциони план неопходан како би се кренуло у решавање проблема јавних агенција.
„То не може да се реши брзо, посебно у ситуацији када годинама није ништа рађено“, рекао је Ненадић Танјугу.
Подсетио је да када се прича о владиним агенцијама, често није прецизирано о чему све говоримо, па зато, каже Ненадић, имамо „фрљање“ подацима о њиховом броју.
Код нас, наводи Ненадић, раде агенције које су основане на основу Закона о јавним агенцијама, неке су основане подзаконским актима, а постоје и бројне службе и канцеларије владе која немају статус јавних агенција или службе које имају реч агенција у називу а немају никакве везе ни са владом ни са јавним агенцијама.
„Имамо велику конфузију, јер немамо почетну претпоставку за озбиљну анализу, а с друге стране, имамо с времена на време најаве за укидање агенција и рационализацију јавног сектора без именовања оних које треба да остану а које не, навео је Ненадић.
Рекао је да пре укидања одређеног броја агенција морамо да знамо да ли неке од тих послова треба да обавља министарство, да ли је боље формирати посебну организацију ван министарства, или је нужно направити агенцију која ће бити у слободнијем режиму пословања од министарства.
„Прибојавам се да ћемо на крају добити нешто што смо виђали и ранијих година, а то је да ћемо имати рационализацију по аутоматском кључу – типа 10 одсто запослених из свих тела смањујемо па требала та тела или не. Или ће се радити према потребама тренутка, или према томе која особа је на челу конкретних органа“, закључио је Ненадић.
Уместо десет, 130 агенција
Његов колега из Транспарентности Србија Владимир Гоати истиче да је чудно што код нас не може да се направи тачан преглед агенција, јер је то, додаје, у Европи незамисливо.“За једну нормалну европску државу, ако нема тачан број агенција, то је посао од око месец дана да га сазна. А наш циљ је придруживање ЕУ, па у том смислу морамо у институционално да се уклопимо. Зато је неопходно да имамо фактографски чисту ситуацију, јер тек тада промене имају смисла. Ако не знате чиме се баве државне агенције и какве су, а то су елементарна знања, јавашлук је неминован“, рекао је Гоати Танјугу.
Представник Уније послодаваца Србије Марко Радовић подсећа да европске државе имају осам, десет или 12 агенција које су стварно независне, док их је код нас, каже, око 130.
Највећи број агенција смо, према његовим речима, имали 2011. године када их је било око 138, али то нису само агенције, већ и фондови и остале инсититуције које се не финансирају независно него из такси које држава наплаћује привреди и грађанима.
„У 2012. је дошло до извесног смањења тог броја, јер су неке припојене министарствима. Међутим, од тада није учињено много. И даље имамо велики број агенција, не зна се која је за шта надлежна, често се преплићу надлежности и долазимо до бирократске заврзламе да не знате ни ко је задужен за коју област“, рекао је Радовић Танјугу.
Неке агенције, каже Радовић, морају да постоје и није паметно да их држава укида. То су, сматра он, Републичка радиодифузна агенција, Директорат за контролу летења… Међутим, према његовој оцени, требало би „прочешљати“ све агенције како би се видело шта може држава сама да ради без потребе да то даје независном телу.