Србији је одобрен кредит од скоро 300 милиона евра намењен за отклањање последица поплава, потврђено је на сајту Светске банке. Рок за отплату кредита је 30 година, а грејс период је десет година. Камата варира кроз период отплате, али је у овом тренутку од 1,5 одсто.
Светска банка је поздравила најављени пакет Владиних мера, а како би се пронашао новац и додатно уштедело, Влади Србије су предложене и додатне мере.Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић рекао је за РТС да је једна од основних мера смањење субвенција. У сваком сегменту друштва мора да се штеди, поручује Шестовић.
Влада Србије најављује мере фискалне консолидације – коначо ћемо их у пуном облику видети кроз ребаланс буџета. Јесу ли те мере довољне?
Ми поздрављамо тај пакет мера које је најавила Влада и то је нешто што је дуго очекивано, а можда је могло и раније да се донесе. Најављене мере су у сваком случају добродошле. Оно што ми мислимо јесте да недостаје неких 200 до 300 милиона додатних уштеда. На страни расхода буџета мора да се нађе простора за додатне уштеде. Такође јако је битно да све то мора да се деси у 2015. години. 2014. година је практично већ прошла са аспекта буџета и извршења расхода, али 2015. мора да буде година када ће се донети те одлучне мере. Такође је битно рећи да је примена онога што је најављено, битно је да се иде до краја. Чујемо неке најаве и сигнале, на пример, да је Пошта испоставила захтев за исплату бонуса и тако даље. То једноставно не може и не сме да се деси. Морају сви да буду посвећени том циљу да се остваре уштеде, да се буџет доведе под контролу.
Ви сте Влади предложили и додатне мере – како да пронађе новац и како да додатно уштеди. Који су основни правци тих мера?
Прво и основно је да се смање субвенције. Србија троши преко милијарду евра годишње на субвенције То је бесповратна помоћ која се даје разним такозваним неприватним предузећима – јавним или друштвеним предузећима. То је један износ који је прегломазан и који ми не можемо да издржимо. Ту сигурно постоји простор за значајне уштеде. Рецимо, ако се уштеди 10 одсто, то је 100 милиона, то је 0,3 одсто БДП-а. Друга велика ставка јесу набавка роба и услуга. Ми смо већ до сада, за првих седам месеци ове године, потрошили 2,5 милијарде евра на куповину разних роба и услуга. То је сигурно једна велика област где могу да се нађу велике уштеде. Влада је првобитно планирала неких 25 до 30 милиона уштеда у тој области, а ми мислимо да ту може много више да се постигне. Ту је такође јако битно и да се пошаље сигнал остатку друштва – да се свуда штеди, не можемо да имамо ситуацију да се возе луксузни аутомобили, да се купују разноразне ствари, а са друге стране се смањују плате и пензије.
Када се смањују плате и пензије, једна од опасности која увек прети, увек постоји могућност заустављања система, или барем његовог успоравања јер се све мање новца троши јер га је мање у систему. Да ли има процена да ли овакве мере штедње могу на неки начин и српски систем да успоре?
Нажалост, највероватније ће доћи до смањења привредне активности јер када смањите плате и пензије у јавном сектору, а ту причамо о 2,5 милиона људи који зависе директно од тих давања, онда ће они да смање своју потрошњу. Кад они смање своју потрошњу, смањиће се обим производње домаће привреде. Тешко је рећи тачно колико ће се смањити БДП на основу тих мера, али претпостављамо да ће то повући од 0,5 до 1 одсто на доле нашу привреду. То је, отприлике, искуство свих земаља које су прошле кроз сличне реформе у претходних пет до шест година, од када је почела међународна финансијска криза.
Да ли ове мере, овако постављене како их је формулисала Влада Србије, квалификују Србију за добијање кредита за подршку буџету?
Што се тиче наших кредита за буџетску подршку, ту се још нису испунили сви услови. Наш главни услов је да се заврши процес реформи тих неприватних предузећа. Почело је у августу са позивом за приватизацију тих 500 и нешто предузећа – ми чекамо како ће се то заиста имплементирати. Друга битна ствар за нас јесте макроекономска стабилност и одрживост система, а то је најбоље постићи кроз аранжман са ММФ-ом. Тако да ми те две ствари пажљиво чекамо и гледамо како ће се одвијати ситуација. Иначе, ми смо већ значајно повећали своју помоћ Републици Србији – већ смо одобрили неколико зајмова. То су заиста велики износи и показали смо да смо кредибилан партнер Републике Србије.
Још један кредит Светске банке је важан за Србију – онај за помоћ после поплава. Какав је то сигнал када Светска банка помаже овај процес?
Мислимо да је јако битно што смо успели да договоримо са Владом Србије нови зајам који је испреговаран у рекордно кратком року зато што је битно помоћи људима који су изгубили све у тим тешким тренуцима. Наши зајмови, који су међу најповољнијима, помоћи ће да се обнови и енергетски систем и пољопривреда и одбрана од будућих поплава. Сматрамо да је ово максимум који смо ми могли да пружимо Србији – то је неких 300 милиона долара, један значајан износ. А то долази преко онога што смо одобрили почетком ове године – где такође има делова који се односе на сличне секторе, као што је на пример обнова путева. Ми смо одлучили да један део наших зајмова за регионалне путеве преусмеримо у подручја која су најтеже погођена поплавама.