Србија занимљива кинеским инвеститорима

3195461_guverner-t
Гувернер Централне банке Кине Чу Сјаочуен каже за РТС да Србија и Кина имају велики потенцијал за сарадњу и да су кинески инвеститори заинтересовани за Србију.
Чу Сјаочуен у интервјуу за РТС наводи да су односи Србије и Кине веома добри, али да трговинске и економске активности нису довољне. Због тога, како каже, кинеска страна разматра могућности да их даље прошири.Кинески гувернер каже да Кина жели да погура финансијске институције, као што су комерцијалне и инвестиционе банке, да снажније подрже секторе у Србији како би се повећале могућности за трговину и инвестиције.
Да ли то значи да има простора да кинеске банке дођу у Србију, али и да инвеститори из Кине дођу у Србију?
Постоји раст улагања из Кине, али наше фирме су заинтересоване и за нове инвестиције. Могу да сарађују и банке – српске и кинеске, а кинеске банке могу да финансирају и кинеске улагаче заинтересоване за српско тржиште. Такође постоји и могућност да српски инвеститори размотре своје шансе у Кини. Дакле, постоји велики потенцијал да знатно повећамо трговину, инвестиције и сарадњу наша два финансијска тржишта. Не само између Кине и Србије већ између целог овог региона и Азије.
У овом региону једино Србија има потписан споразум о стратешкој сарадњи са Кином. Можда је то наша предност?
Да, сигурно. Мислим да имамо посебне предности за сарадњу. У Кини је управо ваш премијер, који ће посетити и Пекинг. Свакако да ћемо разрадити и неке нове могућност за нашу сарадњу.
Када је реч о одржању макроекономске и финансијске стабилности, који савет сте дали гувернерки Јоргованки Табаковић?
Централна банка мора да одржи финансијску стабилност и стабилност цена. Много је изазова, настојали смо да видимо које су то специфичности које се тичу економија у транзицији, како могу да се превазиђу негативни утицаји финансијске кризе. Пренео сам искуства у вези са новим стандардима контроле банака, рекапитализације банкарског сектора и какву улогу могу да имају развојне банке када је реч о дугорочним инвестицијама.
Србија и Кина – обе земље имају флексибилан курс. Наравно да постоји велика разлика у економском расту и висини девизних резерви, али – да ли постоји начин да се у оваквим околностима одржи стабилна валута, посебно због негативног утицаја са стране?
Има оних који тврде да курс мора да буде на одређеном нивоу, док други кажу да тржиште треба да га регулише. Заједничко и једнима и другима јесте да би волели стабилност. Курс може да буде стабилан само ако за то постоје услови. У економијама које се развијају, приоритет је да се успостави равнотежа плаћања у домаћој валути. Курс треба да буде флексибилан и да одржава однос понуде и потражње. Пошто су негативни утицаји са светских тржишта неминовност, курс може да иде горе и доле – и то је природно. Народна банка треба да користи инструменте како би смањила ризике и како би се прилагодила. И то је једна врста стабилности.