Све више грађана касни са отплатом кредита, њихов број се осам пута повећао од почетка кризе. Проблем су високе камате.
Кредити у еврима могу да поскупе, јер се очекује повећање основне каматне стопе у Европској унији – еурибора. Грађани и привреда све се мање задужују и то је тренд који траје неколико месеци. У међувремену расте број проблематичних кредита, односно све је више клијената који касне с отплатом. За разлику од привреде, банке грађанима не блокирају рачуне.Више од 250 хиљада грађана прешло је црвену линију код банака, односно користе недозвољен минус. Иако их то скупо кошта, банке им не блокирају рачуне.
„Грађанима може да буде ускраћено коришћење неке услуге, рецимо ако прекораче коришћење чекова, онда банка ограничи број чекова који они могу да добију. Или дозвољени минус, ако се дуже времена користи или се прекорачи, онда банка каже да у наредном периоду неће моћи да се користи тај дозвољени минус“, рекао је Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банка.
Све више грађана касни и са отплатом кредита, њихов број се осам пута повећао од почетка кризе. Проблем су и високе камате.
„Када су у питању стамбени кредити, каматна стопа је 4,5 процената. Мало је земаља у Европи које имају нижу каматну стопу него што је код нас“, рекао је Дугалић.
Еурибор, основна камата на кредите у еврима, сада је пет пута мања него пре кризе и износи свега пола процента. Питање је до када ће остати на том историјском минимуму.
„Еурибор је низак зато што је била интервенција, а интервенција је била јер је била криза. Очекује се да он порасте када те интервенције буду престале и да буде на два до три одсто у наредне три до четири године“, каже Душан Узелац, уредник портала „Каматица“.
Камату чине еурибор и маржа која се на стамбене кредите креће до пет процената. Шта би значио раст еурибора на ниво пре кризе, најбоље се види на примеру рате – била би скоро двоструко већа. Могу ли, међутим, банке да смање своје марже?
„Уколико би дошло до рационализације у банкарском пословању сваке појединачне банке, сигурно би се отворио простор да се марже смање“, каже проф. др Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.
Ниже марже би се одразиле и на кредите у динарима, али је добра вест да се смањује основна камата Народна банке, па би требало очекивати јефтиније динарске кредите – потрошачке и готовинске.