Хришћани широм света обележавају Васкрс, празник, који симболизује победу живота над смрћу.
Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.Патријарх српски Иринеј служио је Свету архијеријску литургију у Саборној цркви у Београду. Патријарх је на литургији прочитао делове ускршње посланице и позвао на мир и разумевање.
Ускршња литургија завршена је причешћем верника после кога је патријарх Иринеј указао на неопходност заједништва и јединства у садашњем времену у коме су нам потребни слога, мир и љубав.
„Нека нас Господ благослови својим благословом мира, слоге и љубави, данас толико, потребне и нама људима и времену у коме живимо“, поручио је патријарх Иринеј.
Нагласивши да је Ускрс нас највећи празник на коме почива „наша истина, вера, нада и очекивање“, патријарх Иринеј је изразио задовљство што православна и католичка црква ове године истог дана обележавају тај празник.
„Ове године имамо ту велику радост да овај велики празник славимо заједнички – када би дао Господ да једнога дана не само једне године него сваке године овај празник славимо заједно и у заједници“, навео је патријарх Иринеј.Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленуијума.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!