У Србији се обележава Дан државности. Председник Томислав Николић уручиће одликовања појединцима и представницима институција. Премијер Ивица Дачић положиће ловоров венац на саркофаг вожда Карађорђа у Цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Широм Србије низом манифестација у Београду и Опленцу обележава се Дан државности.Председник Србије Томислав Николић положиће венац на споменик Незнаном јунаку на Авали.
Потом ће у згради Председништва Републике Србије на свечаној церемонији уручити одликовања појединцима и представницима институција.
Одликовања ће, између осталих, добити покојна председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, полицијски службеник који је погинуо на дужности у Бујановцу Горан Ђорђевић, чувар Српског гробља Зејтинлик у Грчкој Ђорђе Михајловић и Клиничко-болнички центар Земун.
Премијер Србије Ивица Дачић ће у Цркви светог Ђорђа на Опленцу положити ловоров венац на саркофаг вожда Карађорђа.
Припадници Гарде Војске Србије су јуче, поводом Дана државности, извршили почасну артиљеријску паљбу са Савске терасе калемегданског парка у Београду.
Србији су Дан државности честитали званичници из земље, региона и света. Међу њима су министар одбране Небојша Родић и председник Привременог органа Београда Синиша Мали, као и Стејт департмент, председник Црне Горе Филип Вујановић, премијер Грчке Антонис Самарас, и други.
Сећање на борбу за ослобођење
Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековне Турске владавине.
Врло брзо након тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.
Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд – услове које Срби нису хтели да прихвате.
После тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.
Иако угушен Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.
На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.
Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и књажев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.
Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.