Нови закон о спољним пословима омогућиће да главни критеријум буде стручност, а не политика, када је реч о дипломатама, тврди шеф српске дипломатије Иван Мркић. Истакнуте личности из културног живота моћи ће да буду амбасадори, али ће пре тога морати да прођу одређену процедуру и да се упознају са депешама и правилима службе.За будуће дипломате биће и строжи критеријуми за именовање. Према Мркићевим речима, учињен је напор да политика што мање може да утиче на кадрирање, организациону структуру и на премештаје и постављења амбасадора.
„Не можемо некога ко се опробао у некој другој струци из ведра неба да поставимо као амбасадора, а да пре тога ни депешу није прочитао. Замислите да ја на музичкој академији будем проглашен за главног диригента, да ли бих то могао?“, пита министар Мркић.
Упркос најављеним изменама, бивши амбасадор у Француској и професор на Факултету политичких наука Предраг Симић, сумња да ће партије лако да се одрекну именовања својих кадрова на амбасадорским местима.
Професор Симић истиче да свака власт жели да има утицаја на именовање амбасадора.
„То је и нормално, јер свака власт на тај начин жели да презентује своју политику. Нашу дипломатију сувише прати тај један конвеционалан начин где се пошаље депеша, организује боравак министра и углавном то је то“, објашњава Симић.
Питање је да ли предложени закон смањује шансу да Србија на амбасадорским местима има истакнута имена из културног живота.
Министар Мркић каже да је Иво Андић почео као референт, као што је и он почео, да је „испрашинарио по архивама, био приправник и учио како се пишу депеше“.
„Значи, овде посла за милион Андрића, али таквим поступком. Морате бити професионални, па тек онда да се прославите као писац и тако даље. Ако сте толики таленат и зазвечите на све стране нико вас неће спречити“, каже Мркић.
Брзину промена несумњиво ће успорити недовољан број професионалних дипломата у самом Министарству спољних послова. Помоћ ће се тражити ван те институције али, тврде, без политичких компромиса.