Због ниског водостаја у Србији бројна места, готово цело лето знају само за суве славине. За изградњу 35 регионалних акумулација, Србији недостаје новац, али и пројекти.Завршетак изградње акумулације „Селова“ код Куршумлије становници тог краја чекају више од 30 година. Брана је изграђена 2007. године, али од тада радови стоје.
„Има одређених оштећења. Оно што прво треба радити, завршити градилишни пут, припремити пројекте чишћења акумулације, урадити завршне радове на објекте, репарирати хидромашинску опрему“, каже Вељко Димитријевић, бивши директор „Хидротехнике“, извођача радова.
Сличну судбину има и акумулација „Стубо-ровни“ код Ваљева чији завршетак 25 година чекају мештани неколико општина.
Директор ЈП „Колубара“ из Ваљева Миодраг Марковић каже да је по динамици било предвиђено да крајем календарске године почне са пробним пуњењем акумулације.
„С обзиром на реконструкцију и ребаланс буџета изгубили смо део средстава намењених за завршетак санитарне заштите ове акумулације и тај посао ће бити одложен за почетак следеће календарске године када се обезбеде средстава у буџету“, каже Марковић.
Без завршетка акумулације „Сврачково“ код Ариља корисници водосистема „Рзав“ неће моћи да рачунају на поуздано водоснабдевање ни убудуће.
„Због недостатка средстава поново смо крајем месеца прекунули радове, а радови се не одвијају по уговореној динамици која је требало да траје шест година, ако се овако настави обезбеђење средстава радови ће трајати наредних 20 година а грађани ће и даље бити жедни“ наводи генерални директор ЈП „Рзав“ из Ужица Љубо Лазовић.
Генерални секретар Српско-норвешког друштва Драган Марковић каже да су годинама покушавали, заједно са компанијама из Норвешке да инвестирају у брану „Страчково“ и да уз део производње електричне енергије реше проблем водоснабдевања општина које су везане за „Рзав“.
„Међутим, у том тренутку у овом крају није било добре воље за решење које је понуђено“, истиче Марковић.
Само за те три акумулације потребно је око 80 милиона евра. Из „Србијавода“ уверавају ће учинити све да неопходан новац обезбеде.
Генерални директор ЈП „Србијаводе“ Горан Пузовић, каже да ће ове јесени водити жестоку кампању да надлежним државним органима предоче да је најисплативије улагање у водопривреду, да тај основни ресурс – воду омогуће сваком грађанину да пије добру и здраву воду.
„Предложићемо да се у наредној години издвоје озбиљна средства да се првенствено Селова и Стубо-ровно заврше“, кажем Пузовић.
Не би требало пропустити прилику да се за изградњу употребе средстава из европских фондова, што су искористили Крушевљани.
Генерални директор ЈП „Водовод“ из Крушевца Милутин Тасић каже да за пројекат регионалног водоснабдевање Расинског округа није било кредитне линије и да су средства обезбеђена из ЕУ.
Ипак, за тај новац потребни су одговарајући пројекти.
Професор Грађевинског факултета у Београду Марко Иветић каже да нема одговарајуће пројектно техничке документације.
„Тај проблем водоснабдевања и каналисања се ставља у неки други план, а у овој општој беспарици прво се иде на неке пројекте који брже дају ефекта, брже су видљиви“, наводи Иветић.
Од новца који се троши на одржавање започетих пројеката, тврде надлежни, могле су да се изграде бар још две акумулације. Према њиховим прорачунима у Србији има основа да их се изгради чак 35, а то би омогућило да зимске падавине сачувамо за летње дане, када је вода преко потребна.