Прошле године у Србији из природе сакупљено и прерађено око 300.000 тона отпада, што је тек 15 одсто кеса, гума и папира који су разбацани по земљи. Рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији и једина бележи раст у економској кризи. У Европској унији рециклира се половина смећа, три пута више него код нас.
Депоније поред пута у Србији нису реткост. За већину то је само смеће које би што пре требало уклонити и тако решити проблем. Ипак, има и оних који су схватили да прикупљањем отпада могу и да зараде. Прошле године из природе је сакупљено и прерађено око 300.000 тона отпада.Обилазак вулканизерских радњи и прикупљање гума за рециклажу је посао који Кемаљ Бејзаку свакодневно обавља. Месечно може да заради и до 50.000 динара, што је више од републичког просека.
Од тог новца, његова осмочлана породица успева да покрије само основне трошкове, што је, како кажу, боље него да чекају милостињу.
„Има неких људи који не раде и само мисле да ће нешто с неба да им падне. Ми се не ослањамо на државу, ако не радимо, немамо ништа. Док се ради, опет имамо неки динар да прехранимо породицу“, објашњава Бејзаку.
Рециклажна индустрија омогућава запошљавање људи нижих образовних профила и припадника маргинализованих група, који на тржишту рада баш и нису тражени.
„Добар модел да они зарађујући на тај начин, да не буду ни социјални случајеви, да не буду ни на бироу рада, у сивој зони економије и да буду поштено плаћени за оно што зараде“, истиче Ана Петровић из Удружења рециклера Србије.
Како каже, на тај начин се даје могућност да имају кредитне картице и да подижу кредите, да школују децу и да путују.
Рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији и једина која у време кризе бележи раст. У последње три године број предузећа која се баве рециклажом повећан је 10 пута. У овој индустрији тренутно је запослено више од 10.000 људи.