Исти производ у различитим градовима у Србији често има и другачију цену. Потрошачима није јасно како је то могуће, а трговци истичу да цена зависи од трошкова пословања.Због ниског стандарда и слабе куповне моћи, трговци све пажљивије одређују цене. То је осетљив посао, јер је економска криза донела и пад промета. Ипак, највећи градови углавном су и најскупљи. Потрошачима је нејасно како је могуће да исти производ различито кошта у, на пример, Суботици и Лесковцу.Што мања радња, то је већа цена. Али, дешава се и да идентични артикли, истих произвођача у продавницама подједнаке величине истих трговинских ланаца у различитим местима имају различите цене.
Мартина Петровић из „Делезове“ службе за односе с јавношћу објашњава да разлике проистичу из различитих трошкова приликом формирања цена.
„Говоримо о трошковима дистрибуције и складиштења производа, обрта тог производа у датом месту, такође неразвијености или развијености тог региона. И на крају и од трошкова одржавања малопродајних објеката, односно њиховог рентирања“, каже Мартина Петровић.
У трговинама у земљи свињетина је у априлу била најскупља у Лесковцу, више од 480 динара, а најјефтинија у Сремској Митровици 75 динара мање.
Новосађани су за 92 динара пили најскупље млеко, Лесковчани најјефтиније и плаћали су га за трећину мање. Најскупље уље било је у Нишу, а најјефтиније у Панчеву са разликом од 14 динара. Новосађани су прашак за веш плаћали 190 динара а Лесковчани 44 динара мање.
„Према последњим подацима у марту 2013. године за просечну потрошачку корпу било је неопходно издвојити једну и по зараду.То је за неких 10 процентних поена више него у претходној години“, објашњава директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић.
Стручњаци објашњавају да зараде и цене у малопродаји нису једини и најважнији фактор у мерењу животног стандарда. Важно учешће имају и трошкови живота. У већим градовима, и они су већи.
Екомомиста Горан Николић каже да се велики трговински ланци углавном одлучују да улажу у велике градове где рачунају да ће имати највећи промет будући да у њима имају највише платежно способних људи.
„Интересантно да у Србији која је релативно мало тржиште трговци формирају цене у складу са потребама и укусима потрошача који чак могу бити и регионално посматрано различити“, каже Николић.
У потрошачким организацијама сматрају да ће једино нова конкуренција у трговини повећати избор, оборити цене и смањити регионалне разлике.