За три месеца откако је на снази Уредба Владе о субвенционисању камате привредницима је одобрено више од 13.000 кредита. За то су предузећима на располагању 24 банке. Међутим, потрошена је тек половина расположивих средстава.
Када су пре три месеца за исти сто сели представници државе и банака поручено је да без снажне подршке банкарског сектора нема здраве привреде. Рецепт је виђен у помоћи микро, малим и средњим предузећима. Тако је данас у банкама најпродаванији производ – кредит који им помаже.“Сама ситуација у којој се налазимо је основа за узимање кредита за ликвидност, да би се задовољиле обавезе према добављачима. Имамо обавезу да материјал који долази за хемодијализу и трансфузију да поштујемо обавезе према испоручиоцима“, рекао је привредник Петар Белокапић.
Кредити су динарски, превасходно намењени малим предузећимма. Рок да се врате је година и по. Мировање је првих шест месеци. Држава дотира камату са 60 милиона евра и тако привреда добија 1.2 милијарде евра на располагању.
Бојан Лечић из Банке Интезе рекао је да максимална каматна стопа је 5.45 на годишњем нивоу, док конкретна за сваког клијента зависи од његове кредитне способности, од обима сарадње са банком и инструмената обезбеђења која може да понуди.
Према његовим речима, интересовање је и даље велико, мада није као у јуну и јулу када је почео програм.
За сада највеће интересовање је код предузећа која се баве трговином, прерађивачком индустријом и пољопривредом.
Уколико предузеће не може да измирује обавезе на време, нема средства за набавку робе и репроматеријала, онда може да конкурише за кредит. Али, могуће злоупотребе се контролишу.
Директор Фонда за развој Слађана Бацковић рекла је да се оне чисто наменски одобравају, да се зна колико максимално може да повуче мали привредни субјекат, а контрола је и од стране банака и од стране фонда
У Србији је око 100 хиљада малих и средњих предузећа. У њима ради половина запослених. У ЕУ их је 20 милиона, чине 99 одсто бизниса и кључни су покретач развоја.