У Србији сви треба да буду јединствени и да учине све што могу ради опстанка и напретка свог народа, поручио је председник Томислав Николић на пријему поводом Дана државности.
Председник Србије Томислав Николић је, поводом 15. фебруара, Дана државности, уприличио пријем за високе званице са кога је поручио да у Србији сви треба да буду јединствени и да учине све што могу ради опстанка и напретка свог народа.Николић је, обраћајући се званицама, упозорио да данас, као и у прошлости „дувају јаки ветрови који теже да сломе оно што им се налази на путу“ и поручио да је зато потребно јединство, мудрост и да, одговорним и промишљеним потезима „ставимо у погон стварање нових вредности“.
Према Николићевим речима, данас је тешко на други деликатнији начин, али треба да учинимо све што можемо ради опстанка и напретка свог народа.
Наводећи да се на данашњи дан с поносом сећамо историјских догађаја који су кључни за обнављање српске државности, Николић је нагласио да током вишевековног ропства, где је једино питање било опстанак, српски народ није могао да оствари већи општеисторијски или европски утицај великим културним и државним делима, али је упркос вишевековном угњетавању широм Балкана, у великој мери очувао свој национални идентитет, баштину језик и културу.
И у средњем веку, када многи нису постојали, подсетио је Николић, наш народ је постављао себи високе циљеве и тежио узвишеним идеaлима.
„Српски великаши градили су културне споменике и верске грађевине, прихватали су, али и постављали европске стандардe своје епохе. Културни и материјални развој Србије заустављен је доласком Турске“, подсетио је председник Николић и додао да је и та окупација морала да престане.
Према његовим речима, на Балкану је 19. век отворио питање сузбијања турске власти и протекао је у константној борби између две културе, две цивилизације, две вере чије је поприште било место где је живео један мали, али храбар српски народ.Процес ослобађања и обнављања српске државе отпочео је на данашњи дан пре 210 година, избијањем Првог српког устанка који, истина, није снажније узбуркао духове у Европи и Русији, подсетио је Николић и оценио да многи нису били свесни да је српским устанком отпочела балканска револуција и решавање источног питања на националном и демократском начелу.
Николић је оценио да је то била буна обесправљених против привилегованих и да је резултирала буђењем националне свести и преточена је у борбу за слободу.
„Срби су победили у бици на Мишару и Делиграду, а јуришом на 12.000 устаника 1806. ослобођен је и Београд чиме је издејствован статус утицајног војног фактора са којим се морало рачунати“, нагласио је Николић.
На тај начин, додао је председник, Срби су само поставили своје питање у складу са новим виђењем националног осећања и успели да се одрже властитом снагом.
„Са Србима се од тада рачуна у међународној политици“, рекао је Николић и додао да би са аспекта резултата и идеје о слободи Први српски устанак правдао и израз револуција, како је то квалификовао један од највећих немачких историчара Леополд Ранке, а касније допунио и историчар Херман Вендел, рекавши да је то борба за слободу и јединство“, нагласио је председник Србије.
Историја српске уставности почиње Законоправилом (Номоканоном) Светог Саве 1219. које је било први српски устав и један од најстаријих уставних докумената у свету, рекао је Николић и додао да је други по реду српски уставни закон Душанов законик из 1349. и 1354.
У Карађорђево доба, подсетио је Николић, донето је неколико закона уставног карактера.
Сретењски устав из 1835, који данас обележавамо, трећи је по реду у нашој историји, али и први Устав модерне српске државе, истакао је Николић и додао да је тај устав као и многи други српски устави име добио по празнику на који је усвојен – Сретењу Господњем.Србија је тада добила Устав пре великих сила Русије, Турске или Аустрије, рекао је председник Николић и додао да су се тада стекле историјске околности.
Међутим, указао је Николић, Сретењски устав из 1835. је био кратког века, а прва против овог устава иступила је Аустрија, јер је њен канцелар кнез Метерних баш у то време створио међународну лигу против конституционализма, па је наш Устав назвао „толико напредним да је више него утопијски“.
Против тадашњег српског устава биле су и Русија и Турска оцењујући га не само либералним, већ и несагласним са вазалним положајем Србије, а посебно су биле незадовољне што није донет уз њихову сагласност.
„Оне су се затим, као и Аустрија, уплашиле да тај устав заиста не постане ‘заразан’ и за њихове поданике, нарочито одредбе о правима грађана и о Народној скупштини, па је називан и превратничким и антихришћанским“, подсетио је председник Србије.
Сретењски устав темељ за демократизацију институција
Чак је и српска тробојка, као симбол српске државности, изазивала отпор и послужила као разлог аустријском, турском и руском одбацивању Сретењског устава, оценио је Николић додавши да је чак и кнезу Милошу овакав став великих сила ишао на руку, па га је, искористивши овај „великодушни“ дар великих сила, већ марта исте године ставио ван снаге.“Устав је био средство за национално ослобођење. Успоставио је и уставно ограничавање владара као и гаранције и заштиту људских права и слобода“, нагласио је Николић.
Председник је додао да је тако Првим устанком отпочело обнављање српске државе, а Сретењски устав је, иако кратког века, имао огроман значај за разумевање улоге демократских установа.
„Сретењски устав је представљао темељ за демократизацију политичких институција. Просветитељске и либералне идеје које су у њему садржане биле су основа за развој будуће спрске државе“, истакао је Николић и додао да отуда и данас имамо широк спектар слободоумних идеја – независнот судства, грађанске слободе и права, неприскосновенсот личности, слободу кретања и настањивања.
Пријему су присуствовали бројни амбасадори, као и други представници политичког и јавног живота у Србији, војске, полиције, црквених заједница…
Након честитања Дана државности и поздравног говора уприличен је коктел за званице.