Научник Универзитета у Илиноису Дипањан Пан дошао је до открића које би могло да заустави умножавање ћелија рака. Његова техника укључује употребу нанотехнологије, да би се добио синтетисани елемент сличан отрову који производе пчеле, змије и шкорпије.
Ево како древни „лек“ може да постане модерни адут у борби против рака, уз мало научне фантастике.Научник Универзитета у Илиноису Дипањан Пан са својим тимом дошао је до открића које би могло да заустави умножавање ћелија рака, судећи према студији презентованој на конференцији Америчког друштва хемичара.
Истраживање је још у раној фази, али је, у оквиру лабораторијских испитивања забележен велики успех у заустављању умножавања ћелија рака дојке и меланома.
Панова техника укључује и употребу нанотехнологије да би се добио синтетисани елемент сличан отрову који производе пчеле, змије и шкорпије, пише Си-Ен-Ен.
Вековима се у текстовима описивало на које начине су лекари користили отрове да би лечили болести.Старогрчки писац Плиније Старији описао је коришћење пчелињег отрова као лека за ћелавост.
У осмом веку, лекари су користили жаоке пчела да би излечили гихт Карла Великог. У традиционалној кинеској медицини, отров жаба коришћен је као лек против рака панкреаса, плућа, јетре и дебелог црева.
Људи који се баве практиковањем алтернативне медицине на Куби користили су отров шкорпије у борби против можданог тумора.
Највећи проблем који се јавља приликом лечења отровом јесу пропратни нежељени ефекти. Код убода пчела, на пример, кожа постаје болна и отечена јер мелитин, главни токсин пчелињег отрова, уништава ћелијске мембране, а може доћи и до згрушавања крви и оштећења срчаног мишића и нервних ћелија.
Својства отрова заслужна за убијање ћелија рака уништавају и здраве ћелије, отприлике исто као што хемотерапија, уништавајући ћелије рака, изазива и оштећење здравих ћелија и болне пропратне ефекте.
Али Панова лабораторија развила је технику која омогућава издвајање одређених протеина и пептида у отрову, тако да отров може да спречи размножавање ћелија рака без последица. Његова лабораторија открила је и како да синтетише ове корисне ћелије.
Синтетички материјал се преноси до ћелија рака употребом нанотехнологије. „Захваљујући томе што је цео токсин камуфлиран као део наночестице, могуће је заобићи здраве ћелије јер га привлаче само ћелије рака“, каже Пан.
Другим речима, пошто је тако тесно упакован у наночестицу, немогуће је да процури и изазове проблеме.Прилепљене за ћелије рака, ове наночестице са синтетисаним отровом могу или да успоре или да зауставе њихово умножавање и на тај начин спрече ширење рака. Чини се да честице у пчелињем отрову заустављају нарочито матичне ћелије рака.
„То је оно што нас интересује – те ћелије узрокују метастазу и враћање рака“, објашњава Пан.
„Ако можемо темељније да уклонимо рак користећи ову технику, имамо потенцијално бољи третман за лечење рака“, истиче Пан.
За разлику од хемотерапије, оваква терапија би, у теорији, требало да утиче само на ћелије рака. Ако се испостави да је ефикасна, природне компоненте које улазе у састав отрова могле би да постану основа за читаво обиље лекова намењених лечењу рака.
Паново истраживање темељи се на великом броју научних открића, која су показала да токсичне материје из отрова могу да униште ћелије рака без разарања здравих ћелија.
На пример, доктор Семјуел Виклајн са Универзитета „Вашингтон“ у Сент Луису помогао је у развоју „нанопчела“, које су тестиране да би се установило да ли могу да испоруче синтетисану верзију токсина који се може наћи у пчелињем отрову до ћелија рака простате.
Панова лабораторија планира даље да истражи дејство синтетисаног отрова, у комбинацији са нанотехнологијом на ћелије рака код пацова и свиња.
Уколико се покаже да је метод лечења ефикасан, биће испробан и на људима. Пан предвиђа да би тај корак могао да се догоди за три до пет година.