Уз све акције, снижења и попусте, купац у Србији може да смањи рачун за пет одсто, израчунали у удружењима потрошача.
Свет данас обележава Дан потрошача. Манифестацијa које би промовисале њихова права ове године нема. У удружењима која штите купце кажу да нема новца за организацију сајмова каквих је било претходних година. И код грађана је слично. Просечно домаћинство месечно располаже са нешто више од 20.000 динара. Таква ситуација и трговце и купце наводи да праве стратегије.У куповини, као и у партији шаха, важи правило – добро размисли пре потеза. Време за размишљање је можда неограничено, али буџет није. Једна Американка је, сакупљајући бесплатне купоне за робу вредну више од 200 долара, дала свега шест. И за много мању уштеду у Србији, купац мора добро да се потруди.
„Када се купи нешто више онда има резона. Сигурно 20 одсто уштедимо него да купујемо у мини маркетима око куће“, кажу неки купци.
„Може да се уштеди, али су то акције да за један артикал, па морате да идете у један маркет за два у други и онда вам је то целодневна екскурзија“, каже једна сугрђанка.
А екскурзија кошта. Када се урачунају време и бензин, у најбољем случају штедимо до пет одсто.
„То значи да су код нас марже још високе у односу на оне које имају трговци у развијеним земљама и да су прави попусти можда реална слика и реална цена појединих производа које требају да буду“, рекла је Вера Вида, заштитник потрошача.
Реалност је за трговце другачија. Кажу, криза је таква да заједно са потрошачима деле сиромаштво. На акције их тера ниска куповна моћ грађана. Потрошачка корпа је за трећину тежа од просечне плате. У 2013. смо куповали седам одсто мање, а прогнозе су да ће потрошња у овој пасти за више од три процента.
Трговци и потрошачи имају исти проблем, трговци имају мањак промета, а потрошачи мањак буџета, све се свело на снабдевање путем акција зато имате неку маржу од 20 до 25 одсто коју формално стављате, а када продајете, пошто све производе продајете на акцијама онда се то сведе на десет одсто“, каже Горан Ковачевић, власник трговинског ланца.
Да цене прилагоде скромним платама, на велике трговачке ланце апелује Министарство трговине. Само то и могу, јер цене формира тржиште.
„Морамо да имамо у виду да је куповна моћ потрошача на далеко нижем нивоу него у региону и у развијеним земљама, тако да су ти попусти више из нужде“, рекао је Драгован Милићевић из Министарства трговине.
По куповној моћи, Србија је на 34. месту од 42 европске државе. Са нешто више од 3.000 евра по становнику, далеко је од првопласираног Лихтенштајна, чији сваки становник годишње троше готово 60.000 евра.