Нови закон о прекршајима који је пре шест месеци ступио на снагу већ је дао прве конкретне резулатате. Умањење новчане казне уколико се плати на време и погодност споразума о признању убрзали су процедуре пред судовима, а наплата казни је повећана.
Од првог марта, за прекршајне судије много мање посла. Предности које нуди нови закон о прекршајима грађани, према подацима судова и полиције, користе.
За последњих шест месеци, судијама за прекршаје приведено је око десет хиљада људи, што је тек шест одсто од броја прекршаја који су забележени. На лицу места наплаћено је више од сто милиона динара, изречено више од осам хиљада месеци забране управљања аутом и више од једанаест хиљада месеци затвора.
Закон, сматрају надлежни, иде на руку одговорним грађанима.
„Онима који то заиста раде из нехата, врло ретко или једанпут им се деси да су на неки начин овим законом привилеговани у смислу да могу да плате половину новчане казне за прекршајни налог од оне која је запрћена, да могу да се споразумеју око висине казне“, каже Зоран Пашалић, Прекршајни апелациони суд у Београду.
За неке од прекршаја који заврше на суду, изричу се казне рада у јавном интересу.
У Управу за извршење кривичних санкција прекршајни налози почели су да стижу тек у јулу. До сада је стигло више од 500 налога, а управа је упутила 164 позива на разговор. Тек десетина је дошла, али сви са уплатницама које потврђују да су казну измирили новцем.
Највише налога за алтернативно извршење донели су судови у Београду, Панчеву, Зрењанину и Крагујевцу.
„Када се говори о већој новчаној казни или ако је запрећена као алтернативна или као главна казна затвора за одређени прекршај, да се иде ка алтернативној санкцији, односно радом у јавном интересу“, каже Пашалић.
Највише прекршаја направили су возачи. Од марта је издато 290.000 прекршајних налога. Више од 70 процената (215 хиљада) плаћено је у року од осам дана, што је рок у ком се плаћа само половина износа.
„Ако узмемо периоде пре доношења закона о прекршајима када су грађани по основу тада тзв. нфј обрасца водили прекршајни поступак пред надлежним органом, полицијским службеником, имали смо далеко мањи проценат наплаћених налога, који је за готово једну трећину слабији“, каже начелник Управе саобраћајне полиције Владимир Ребић.
Од краја августа возачи, на лицу места, чим направе прекршај, могу с полицајцем, да закључе споразум о признању кривице. До сада су заључена 352 споразума.
„За споразум су потребне три стране, учинилац прекршаја да се добровољно јави да предложи то, полиција која са унапред утврђеним критеријумима пристаје на такву ситуацију и закључује споразум и суд за прекршаје који у редовном поступку верфикује такву одлуку“, каже Ребић.
Ребић истиче да постоје и полицијске управе као што су Зајечар, Бор, Ниви Пазар где није сачињен и закључен ниједан споразум.
Превентивна страна Закона о прекршајима видеће се, кажу у суду, када се формирају регистри вишеструких повратника у прекршају и неплаћених казни.