Одлуку Београда и Приштине да усвоје план за примену бриселског споразума поздравља шефица европске дипломатије Кетрин Ештон. Истовремено, у саопштењу, Србија од Ештонове добија гаранције да се договореним не прејудицира статус Косова.Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон поздравља одлуку Београда и Приштине да усвоје план за примену споразума о нормализацији односа и наглашава да се тиме не прејудицира статус Косова. Из Београда поруке да ће план у фазама бити примењен до краја године. Из Приштине Хашим Тачи поручује да ће план примене бити у целости поштован.
Одлуку Београда и Приштине да усвоје план за примену бриселског споразума поздравља шефица европске дипломатије Кетрин Ештон. Истовремено, у саопштењу, Србија од Ештонове добија гаранције да се договореним не прејудицира статус Косова.
Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон поздравља одлуку Београда и Приштине да усвоје план за примену споразума о нормализацији односа и наглашава да се тиме не прејудицира статус Косова. Из Београда поруке да ће план у фазама бити примењен до краја године. Из Приштине Хашим Тачи поручује да ће план примене бити у целости поштован.
Припремила Јелена Обућина
Решење поблема на терену и брз напредак Србије и Косова ка ЕУ, то су циљеви плана примене наводи Кетрин Ештон у саопштењу. Србија добија и тражене гаранције.
„То је корак напред у дијалогу Београда и Приштине којим се не прејудицирају ставови две стране о статусу Косова“, истакла је Ештонова.
Делове плана објашњава министар за трговину и телекомуникације Расим Љајић који ће за четири дана са косовском страном у Бриселу разговарати о телекомуникацијама. Љајић прецизира да план дефинише динамику спровођења, главне актере и има неколико делова који се тичу измена закона.
Како се неки делови плана односе на измене појединих закона, захтев Србије је, навео је Љајић, да се то ради паралелно у Београду и Приштини, мада је косовска страна тражила да најпре ми донесемо уставни закон, а да након тога они измене своје законе.
„Ми сматрамо да то мора да буде паралелни процес, тако да до краја године овај план би требало да буде спроведен и имплементиран зависно од околности на терену“, рекао је Љајић.
Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да проблем у примени бриселског споразума може да прави Приштина, једностраним тумачењем договореног.
Дрецун је рекао да се, што се тиче Срба на Косову, може поставити питање само степена њиховог учешћа у примени споразума и броја оних који ће на северу учествовати у том процесу.
Главна препрека, сматра Дрецун, је отклоњена, а тицала се гаранција међународне заједнице да је овај споразум статусно неутралан, чиме је посредно гарантовано право Срба на своја документа, држављанство и дипломе.
Баш те гаранције од Србије би требало да траже мештани јужне покрајине, оцењује Оливер Ивановић, бивши секретар у Министарству за КиМ. Пошто је очигледно да не могу да убеде владу да промени став о бриселском споразуму, саветује их да редефинишу своје политичке циљеве.
„Што се тиче полиције, правосуђа и локалне самоуправе, то је друга ствар, али или ћемо с нашом државом, или ћемо без ње. Логично је да с нашом државом можемо лакше, боље и успешније да се изборимо с проблемима“, каже Ивановић.
Да висока представница ЕУ неће тражити хитну примену бриселског споразума уверен је министар спољних послова Србије Иван Мркић који се налази у дводневној посети Бриселу. Уочи неформалне вечере са Кетрин Ештон, Иван Мркић поручује и да не верује да ће ЕУ постављати нове услове.