Берба кукуруза је у току, а процене су да ће род бити 80 одсто већи него прошле године. Цена још није позната, иако се прича да ће износити између 12 и 13 динара по килогараму. Опасности од афлатоксина ове године нема, кажу стручњаци, а надлежни тврде да чине све како би се спречила и најмања могућност да се род зарази.Киша је последњих дана успорила радове на њивама. До сада је обрано 15 одсто кукуруза, а читав посао биће завршен на време, кажу стручњаци. Иако је род већи од прошлогодишњег, пољопривредници нису задовољни.
„Очекујем принос око пет тона сувог зрна по хектару, нисам задовољан родом ни годином. Шездесет дана није пало капи кише, тако да кукуруз нема онај одговарајући квалитет који је требало да има“, каже пољопривредник из Табановића Миливоје Живановић.
Ипак, највећи проблем је цена, која још није позната.
Пољопривредник из Неузине Сима Белић каже да је задовољан родом, али да је цена мала. „Савићемо га у котарке, па даће бог догодине ваљда ће бити скупље, ако не, видећемо. Преживећемо некако“, прича Сима Белић.
Процена је да би за извоз могло да остане око два и по милиона тона кукуруза, па је најважнији посао да се инострани купци убеде да род није заражен афлатоксином.
До сада је продато свега 100 хиљада тона овогодишњег кукуруза, што је чак седам пута мање него прошле године у ово време.
Вукосав Саковић из „Жита Србије“ каже да ове године нема проблема са афлатоксином, али и да то треба доказати иностраним купцима.
„Једина опасност која постоји јесте да се прошлогодишњи род кукуруза, око 200 хиљада тона, које је остало у силосима, помеша са овогодишњим родом“, објаснио је Саковић.
Надлежни тврде да чине све како би се спречила и најмања могућност да се род зарази.
Ненад Катанић из Министарства пољопривреде каже да су узели више од 600 узорака у складиштима и на њивама.
„Преко прогнозно-извештајне службе урађена је визуелна контрола здравстевног стања клипа кукуруза на њивама, а затим смо у програм праћења микотоксина узели преко 600 узорака што на њиви, што у складишним просторима“, рекао је Катанић.
Стручњаци кажу како би било добро да се део рода кукуруза пласира у сточарску производњу.
Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да је сада идеалан моменат за покретање једног новог циклуса сточарске прозводње пре свега у свињарству и живинарству.
„Када су цене стоке релативно високе, а житарица ниске најбоље је улазити у нови циклус, то на неки начин гарантује бар 3,4 турнуса у производњи, где ће бити повољан однос између живих свиња и кукуруза“, рекао је Простран.
У свету се годишње произведе око 800 милиона тона кукуруза, а Србија заузима 10. место у укупној производњи.