Потрошачи за грејање топланама дугују 23 милијарде динара. Исто толико, даљински системи дугују за гас и мазут. Топлане са ресорним министарством припремају прелазак на наплату грејања по утрошку.Топлане тешко излазе из зачараног круга дуговања – потрошачи им за грејање дугују 23 милијарде динара, а готово исто толико, даљински системи дугују за гас и мазут. Робне резерве од данас шаљу опомене на адресе 30 топлана, јер нису ни платиле нити вратиле мазут за прошлу годину. И „Србијагас“ прети да ће блокирати све оне који не склопе репрограм.Због дугова, добављачи и банке држе рачун крушевачке топлане у блокади од средине маја. Како би га одблокирали и смањили трошкове, запослени су се сагласили са пословодством да оду на двомесечни одмор, уз плату од 65 одсто.
Директор „Топлана Крушевац“ Драган Аздејковић каже да су донели програм да та уштеда не траје само два-три месеца, већ да имају уштеду целе године и да пробају кроз енергете уз рационално пословање уштеде још милион евра.
И пословање других топлана гуше вишегодишњи губици. Покушавају да побољшају наплату, па већина и домаћинствима и привреди нуди отплату дугова за грејање на рате до краја године, и то без камате.
Дејан Стојановић из „Удружење топлана Србије“ каже да се стално налазе у једном ланцу, где никако не могу да достигну позитивну нулу.
„Сви морају имати на уму да топлане углавном услугу коју пружају шест месеци, наплаћују 12 месеци и зато је бесмислено да било ко очекује да се ти дугови могу платити непосредно по завршетку грејне сезоне“, каже Стојановић.
Истраживање Цесида са Сталном конферецијом градова и општина, уз помоћ финске владе, показује да је део дуговања ненаплатив. Даљински системи финансијски зависе од локалних самоуправа, у чијој су надлежности.
„Од 1. фебруара 2013, према одредбама Привременог трговинског споразума, то више није могуће. Није могуће субвенционирање јавних комуналних предузећа из буџета. Значи имамо финансијски неодржив систем“, истиче Марко Блгојевић из Цесида-а.
Највећи проблем је то што цена грејања није усклађена са ценом енергената. Без државне помоћи и мазута из робних резерви, половина топлана не би могла ни да ради. Министарство енергетике припремило је план за веће коришћење биомасе.
Помоћник министра енергетике Дејан Трифуновић каже да ћемо имати 15 топлана у Србији које ће у наредне четири године заменити своја постројења и котлове и прећи на биомасу.
„Добијате грејање које би било јефтиније рецимо за неких 30 одсто у односу на ово што је сада“, каже Александар Ковачевић са Оксфордског института за енергетске студије.
Топлане са ресорним министарством припремају и прелазак на наплату грејања по утрошку.