Лидер партије УДАР Виталиј Кличко одустао од учешћа на председничиким изборима у Украјини. Русија апсолутно нема намеру да пређе границу са Украјином, изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Путин предложио Обами могућност да међународна заједница размотри заједничке мере у вези са Украјином.
Виталиј Кличко повукао је своју кандидатуру за председника Украјине, истакавши да је једини начин за победу на изборима је да демократске снаге стану иза једног кандидата. Лидер партије УДАР подржао је милијардера Пјотра Порошенка.Повлачењем Кличка, постало је извесно да ће се на изборима 25. маја водити борба између човека познатог као „Чоколадни краљ“ и некадашње премијерке Јулије Тимошенко.
Раније данас, министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да Русија апсолутно нема намеру да изда налог својим војним снагама да пређу границу са Украјином, истакавши да су разлике између Запада и Русије по питању кризе у Украјини све су мање.
„Ми апсолутно немамо намеру нити интерес да пређемо украјинску границу“, изјавио је Лавров у интервјуу државној телевизији желећи да снажно искључи могућност инвазије на Украјину након прикључења Крима Русији, пренео је АФП.
„Ми (Русија и Запад) се приближавамо у нашим позицијама“, рекао је Лавров и истакао да су недавни контакти показали да би ускоро могла да уследи „могућа заједничка иницијатива која би могла да буде представљена украјинским колегама“.
Руски председник Владимир Путин сугерисао је америчком председнику Бараку Обами у синоћњем телефонском разговору да би међународна заједница могла размотрити заједничке мере које би имале за циљ да се смири ситуација у Украјини, саопштио је Кремљ.
Бела кућа је пре тога саопштила да је Путин звао Обаму да би размотрили амерички предлог за решавање кризе у Украјини.
И генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун рекао је да му је руски председник Владимир Путин пружио уверавања да нема намеру да организује даље упаде на украјинску територију, пренео је АФП.
Јацењук: Украјина спремна на разговоре са Русијом
„Спремни смо за отворене преговоре и спремни смо да се одрже економски односи између наших земаља на равноправној основи“, рекао је Јацењук у ток-шоу емисији Шустер лајф.
Украјински премијер је подсетио да је Кијев одлучио да је против увођења визног режима у односе са Русијом.
„Нисмо прекинули ниједан билатерални споразум са Русијом. Наши људи имају веома добре односе са људима из Русије“, рекао је Јацењук, навела је руска агенција.
Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је спреман да преузме улогу посредника у решавању кризе у односима између Украјине и Русије.
„У априлу, имаћу састанак са руским председником Владимиром Путином у Минску и то ће бити прилика да делујем као посредник, иако не жудим за таквом позицијом за себе“, рекао је Лукашенко.
Лукашенко је додао да не признаје више Виктора Јануковича као украјинског председника.
„Упркос свим успоним и падовима у ситуацији, Јанукович је морао да стане уз свој народ. Прво скривање у својој резиденцији и препуштање својој моћи, а онда бег. Критикујем га због тога, као пријатељ“, наводи белоруски председник.
Татарски референдум о аутономији
Представници етничких Татара са целог Крима окупили су се у граду Бахчисарај да гласају о нацрту резолуције којом се захтева национална и територијална аутономија након што је Крим припојен Русији.
Лидер око 300.000 кримских Татара, Рефат Чубаров, апеловао је на 200 делегата да гласају за аутономију „на својој историјској територији“, преноси АФП.
Конгресу Татара присуствују и руски званичници и верске вође, укључујући и великог муфтију Равила Гаинутдина, који је такође Татарин.
Татари чине 12 одсто становништва Крима. Они су се снажно противили и у великој мери бојкотовали референдум за припајање Крима Русији 16. марта.
Татари су неповерљиви према руској власти на Криму након што је бивши совјетски лидер Јосиф Висионарович Стаљин на крају Другог светског рата наредио масовну депортацију у некадашњу постојбину у Централној Азији.
Половина депортованих Татара је наводно изгубила живот у путу. Повратак Татара на Крим је дозвољен тек крајем осамдесетих година.