Сваки 185. грађанин Србије је функционер. Од 2011. када је почео да се води регистар, има за 20.000 више функционера и њихов број је достигао 40.000, што је град величине Јагодине.
Број функционера у Србији се повећава. У томе смо међу лидерима у региону, имамо дупло више функционера по глави становника него Црногорци. Заменик директора Агенције за борбу против корупције Владан Јоксимовић каже да у функционерским фотељама седе директори школа, чланови школских одбора, председник државе, министри, државни секретари, народни посланици, судије, тужиоци.
При помисли на функционера углавном нам пада на памет статус у друштву, висока плата, службени аутомобил, скупо одело, сат, пенкало… Регистар функционера и постоји ради контроле.
„Интенција законодавца је била да обухвати све особе које на неки начин одлучују и старају се о јавној својини, па је у том смислу била намера законодавца да их све обједини и подведе их под појам функционера како би имали одређена права, али и одређене обавезе“, објашњава Јоксимовић.
А обавезе су пријављивање имовине, прихода, поклона, као и одобрење Агенције за обављање више јавних функција.
Оних који то морају да чине у Србији је близу 40.000, од којих су готово две трећине активни. Остатак чине бивши, које Агенција и даље посматра као функционере јер и две године по престанку функције морају да траже сагласност за обављање другог посла.
Питање које се логично намеће је може ли их бити мање. Ђорђе Вуковић из „Цесида“ каже да од случаја до случаја, од сектора до сектора, од фирме до фирме, можемо да говоримо да ли је неких позиција превише или премало.
„Можемо да говоримо о томе да је број посланика у парламенту можда велики, али бисмо могли да говоримо и о томе да је у неким институцијама, покрајинским или градским, број одборника премали“, каже Вуковић.
А они од којих се очекује да процене где их је више, где мање, а где колико треба, тиме се, кажу, и баве.
Жељко Ожеговић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, рекао је да је потребно раздвојити статус функционера од службеника запосленог у локалној самоуправи.
„Оно што смо кроз овај закон и нацрт закона о запосленима у локалној самоуправи урадили – то је да смо већ ту урадили нешто на смањењу броја функционера, мењањем статуса, положаја помоћника градоначелника“, каже Ожеговић.
И надлежни и стручњаци јединствени су у једном: од броја државних функционера важније је да ли институције на чијем су челу служе грађанима, као и да ли су у функционерску фотељу сели због стручности или ипак због партијске припадности.
Министарство државне управе припрема детаљну анализу, која би, како најављују, требало да буде готова средином наредне године. Тада ће се знати у којим државним институцијама је могућа реорганизација, а које би могле да буду укинуте. То ће, сасвим сигурно значити и мањи број функционера.