Деца чине све више тежих преступа и полиција региструје све већи број млађих делинквента. Једино полиција ефикасно ради свој посао, али то није довољно јер систем не примењује механизме да таква понашања спречи, каже Ивана Стевановић из Центра за права детета.
У Србији је прошле године 15.000 деце извршило неко кривично дело, подаци су Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Mалолетничка делинквенција је у порасту, а међу њима је све више деца млађе од 14 година, која не могу кривично да одговарају.
„Систем не примењује механизме који постоје да то спречи, све се препушта случају и дозвољава се да деца уђу у озбиљне проблеме, па тек кад напуне 14 година онда се реагује“, истиче Ивана Стевановић из Центра за права детета.
Гостујући у Дневнику РТС-а, Стевановићева је нагласила да за овај проблем родитељи сносе велики део одговорности.
Подсећа да су деведесетих година у полицијским станицама седели и социјални радници који су одмах по привођењу малолетника одлазили у породицу и предузимали одређене мере.
„Тај програм је био намањен деци до 14. године и давао је добре резултате. Обезбеђивала се ефакасност у раду, а нажалост, данас ефикасно ради само полиција што није довољно“, истиче Стевановићева.
Поражава и то што су малолетници све бруталнији у преступима, што не презају од коришћења оружја, а оно сто можда највише забрињава је што због учињених дела немају осећај кривице нити одговорности.
Колико год је друштво одговорно за деликвентно понашање деце, главни узрок ипак лежи у породици.
Занемарена деца, деца из породица у којима постоји конфлинкт, насиље, алкохолизам, склонија су таквом понашању. Док се то не промени, у полицијским извештајима све чешће ће бити малолетници.